Da li imate preko 18 godina?

NEOtkriveno: Berlin

Vodimo vas kroz gradove putevima koje ne možete lako da nađete na Google Maps-u; na kafu, branč i u muzej koji ne postoje na TripAdvisor-u. Prva stanica: Berlin, kroz koji nas vodi Jordan Cvetanović.

Kao turisti neretko istražujemo monumentalne građevine, viševekovne institucije i parkove sa razglednica, odakle je zgodno poslati sliku rodbini i kupiti suvenire za prijatelje. Ali, biti lokalac znači znati gde se pije piće nakon posla, kojim putem se zaobilazi gužva i šta prijateljima doneti sa buvljaka – to je rezervisano za one koji u gradovima žive i koji se tim gradovima vraćaju: zato njih pitamo za savet. Jordan Cvetanović je pisac i kopirajter koji je iz Beograda otišao u Berlin i odakle nam sada šalje digitalne i analogne razglednice. 

Po čemu je Berlin jedinstven, a svi turistički vodiči zaobilaze ili zaboravljaju?

Berlin je drugačiji po tome što zaista nikada ne spava i u svako doba dana možete otići na neku zabavu i ne možete znati šta će da vam se desi ili koga ćete da sretnete. Ono što ne piše u vodičima, a dobro je znati, da Berlinci vole da upadnu na privatan party bez poziva i ljudi to dočekaju sa oduševljenjem. Moja drugarica i ja smo početkom godine tako bili na nečijoj zabavi, jer smo s ulice videli da se nešto dešava. Magična reč na vratima je da kažete da poznajete Mariju, tipično nemačko ime. Verovatnoća da Marije nema na žurci je jako mala, jedini problem je što ako zaista sretnete Mariju u prostoru, morate ipak da objasnite odakle se znate. Tada se snalazite sami.

Odakle u Berlinu nikad ne izlaziš praznih ruku?

Iz DM-a i TKmexx-a. Prvo znate šta je, uvek fali neka krema ili dobre rukavice za pranje sudova, a ovo drugo je internacionalni outlet lanac poznatih i nepoznatih brendova. Uvek se nađe neki dobar tiganj, lokalno grčko maslinovo ulje ili par dobrih cipela po smešnim cenama.

Organizuj nam jedno jutro pored reke.

Hm. Ja nisam baš neki tip koji uživa u prirodi. Međutim, kako ja vidim neko lepo jutro pored vode, jeste da se prošetate Paul-Linke-Ufer ili Maybachufer ulicom duž kanala, sednete u neku od kafeterija ili restorana i maštate o budućnosti. Ako imate sreće da pronađete mesto u Il Casolare piceriji, pokraj simpatičnog mosta, preporučujem vam Amore Montengro i Margaritu za dvoje.

Koji obrok se u Berlinu ne preskače i gde ga najčešće provodiš?

Mislim da se ovde ne preskače doručak, što mi se jako sviđa. Postoji neki ritual u toj kupovini hleba i gnječenju avokada sa belim lukom. Uglavnom doručkujem kod kuće, onako hotelski, to mi se najviše dopada, uprkos tome što je neizbežno ići nedeljom na branč. Em što nikada nema mesta tamo gde biste u tom trenutku sedeli, em što je to postalo toliko skupo, da se osećam glupo da za par listova salate, šunke, sira i nekoliko kašika džema plaćam cenu jednog kvalitetnog džin tonika.

Ispred koje lokalne prodavnice popiti pivo? Koje pivo?

Nisam pivopija, ali vidim da je postalo popularno među hipsterima novije generacije da se sedi ispre Špetija, što mu dođe kao neki dragstor kod nas. S obzirom na to da nisam ni u Beogradu sedeo ispred podruma pića, to ne činim ni ovde, koliko god to bilo u modi. Kada mi se pije pivo, kupim Astru, brend koji dolazi iz Hamburga. Među ljubiteljima hmelja ovo pivo se jako loše kotira, ali ja ga volim zbog flaše i logotipa. Srce za Astru.

Gde otići na dva sata tišine? A dva sata kvalitetnog razgovora sa neznancem?

Uh to je jako teško, ali mi pada na pamet jedna ideja. Meni se jako dopada zgrada American Memorial biblioteke. Renovirana je i za 10 evra godišnje članarine možete svašta da nađete šta vas zanima: od knjiga do zanimljivih ljudi. Uostalom, u čitaonice se ide da bi se flertovalo, a ne da bi se podvlačile fusnote.

Istočni ili zapadni Berlin? Ili ih uopšte više ne deliti?

Ne znam, to je ovde nekako kao Zvezda ili Partizan. Ne volim podele, niti pripadnost bilo čemu, pa se trudim da me te priče ne inficiraju. Sve se vrti oko toga, tako da jedan deo ne miriše drugi deo i ostale gluposti. Ja sam se tek doselilo i za mene je manje više sve isto. Postoje delovi grada koji su mi ružni i drugi delovi koji su mi lepi. Ali, to nema veze sa stranama sveta.

Odvedi nas na neki buvljak, pijacu, improvizovani seknd hend.

Toga ima baš dosta, ali teško da mogu da prežalim zemunski buljvak gde možeš da kupiš neotpakovanu Chanel pižamu za 100 dinara. Ovde je to biznis i cene su nerealne. Međutim, postoji jedan lanac vintage prodavnica u koji često svratim. Zove se “Pick&Weight”. Dakle, izmeriš i platiš robu po kilogramu. Kao i u svakom second hand dućanu ima smeća, ali mora da se kopa, pa da se pronađe YSL svileni šal ili Missoni pulover nekog matorca koji je držao do stila.

Put some spring in your step🌪 #picknweight #vintagekilostore #usetheexisting

A post shared by PICKNWEIGHT (@picknweight) on

Gde pojesti ukusan ručak s nogu?

Zavisi u kom se delu grada nalazite, ali za mene je i dalje nepreveziđen vijetnamski restoran Hamy blizu Hermanplatza. Meštani kažu da se hrana pokvarila i da su previše ušli u biznis, ali ja to ne primećujem. Pho supa je zakon, i leti i zimi.

Često Beograd nazivaju istočnoevropskim Berlinom; da li bi mogao da napraviš takvu paralelu i zbog čega?

Ne znam, postoji taj mit da Beograd liči na Njujork, a Berlin na Njujork, pa otuda možda ta analogija i sa Berlinom. Mislim da su Beograd i Berlin dva različita grada, koja možda u nekim sferama imaju neke sličnosti. Znam da je postalo bezveze kada ti neko u Beogradu kaže “šta mi glumiš Berlin”, ali meni se to dopada kod Beograda. Hoću da kažem, ako već postoji neki uzor, onda mi je okej da to bude Berlin. Mada sada kada živim ovde, shvatam da niko nije savršen.

Gde ideš kada ti se pleše, a na kom mestu na miru dočekuješ svitanje?

Nisam neki ljubitelj tehno scene, tako da je meni teško da pronađem mesto gde ću zaista da ostanem do zore. Međutim, kada dogori i kada telo zaista traži da se ispleše, odlazim u jedan simpatični bar koji se zove Kumpelnest 3000. Ono što mi se najviše dopada, pored muzike, je miks starosne dobi posetilaca i neočakivani outfiti. Uvek je dobar provod, šta god da se dešavalo tamo. Bilo kog dana u nedelji.

Kada želiš da priuštiš sebi nešto posebno, kuda se uputiš?

Odem na jedan koktel u svoj omileni bar “Beketova glava”. Atmosfera tog mesta mi je dovoljna da se izmestim i zaboravim na život. Pored kvalitetnog alkohola, naravno.

🍸#beckettskopf

A post shared by Yağmur Çoban (@ygmrcbn) on

Otkrij nam jednu višekilometarsku rutu za šetnju, a drugu za vožnju bicikla.

U pogrešnoj crkvi se molite. Ne vozim bicikl, uglavnom se prevozim Uberom ili Ubahnom, odnosno metroom, što toplo preporučujem svima. Jeste, ne vidite grad u pravom smislu te reči, ali upoznate ko živi u njemu. Meni je to uvek zanimljivije od arhitekture. Za takva istraživanja predlažem liniju U1.

Knjižara u kojoj provedeš makar pola sata?

Može zvučati strašno pomodno, ali ja volim mesto “Do you read me?” Tamo uglavnom imaju sve što mene zanima.

Edited by Kenny Cupers and Markus Miessen, Spaces of Uncertainty (all texts in german) critically examines the urban development trajectory which Berlin took after the fall of the wall. The contributors in this book demonstrate how the city’s urban transformations since then didn’t effectively succeed in removing the sense of division that long characterized its spatial composition. Photographs taken in 2001 and 2006 show how large deserted areas turned into lively residential neighborhoods and how underground meeting venues became business hubs. In the midst of it all, Berlin still preserves rich pockets for innovative culture having little interest in business or the quiet of residential neighborhoods, hence this book’s call to consider these pulsing reserves in future planning and development. #urbandevelopment #berlin #past #future #doyoureadme #auguststrasse28 #berlin

A post shared by do you read me?! (@doyoureadme_berlin) on

Za kraj, razbij nam neku predrasudu o gradu u kom si odabrao da živiš.

Mislim da sam ja ovde došao bez ikakvih predrasuda, međutim u međuvremenu sam ih stekao. Ali, mogu vam reći da ovde postoji jedna velika zabluda. Na primer, deo grada Prenzlauerberg u istočnom delu grada se ne kotira baš najbolje, zbog velikog broja bio mama i preskupih concept store prodavnica. Međutim, možda jeste malo dosadno, ali svakako nije najgori deo grada u kom možete da se nađete, kao što misli većina sugrađana Berlina, razume se onog “pravog” Berlina.

Lajkuj:

Komentari:

  1. marko says:

    da li ste stvarno o berlinu razgovarali sa likom koji ne voli prirodu, bicikl, pivo i tehno? svaka cast

  2. beda says:

    Lik bukvalno ne voli nista i ne radi nista.

  3. Mulan says:

    Zasto on zivi u Berlinu?

  4. Desko says:

    Dolazimo!

  5. Nenad says:

    Intervju sa pogrešnom osobom. Čovek kome techno, bicikl, priroda ili pivo nisu na listi životnih prioriteta grad u kome živi ne može da vrednuje na način kako bi ga ocenio čovek kome su ove stvari bitne

  6. Dejvid says:

    Gospodin nije bas avanturista. Totalno promasena tema.

  7. Dunja says:

    dosadnooooooooooooooooooooooooooo

Ostavite komentar:

Slični članci: