Da li imate preko 18 godina?

Lista svega: redakcijski izbor iz 2018.

Još jedna lista stvari koje su obeležile još jednu godinu, u svim sferama života.

Autor:
0
0

Nema potrebe da obrazlažemo liste, sama činjenica da vreme kalendarski delimo na godine dozoljava nam da izvesne događaje tretiramo kao utiske prethodnog strogo utvrđenog perioda. Pozvali smo neke od stalnih saradnika da to i urade, bez žanrovskih i tematskih ograničenja, a u nastavku je njihov izbor iz 2018. 

Nenad Vulović

Listu utisaka iz godine koju smo ispratili ograničavam na prostor nekadašnje zemlje u kojoj se i dalje praktikuje srpsko-hrvatski (ili ti kovanica koja je u ovom veku „ušla“ u naše vokabulare BHS). Zašto? Zato što mislim da je godina na izmaku bila odlična za region.

Sport

Apsolutno godina FK Crvene zvezde. Neverovatna utakmica najpre protiv Salcburga i plasman u Ligu šampiona, i potom grupa u kojoj su bili Liverpul, PSŽ i Napoli. I onda je, 6. novembra, na Marakanu došao Liverpul. Za samo sedam minuta Milan Pavkov je dao dva gola za najveću Zvezdinu pobedu u ovom veku. Apsolutno najbolja utakmica i najveća pobeda koju sam gledao na Marakani. Milan Pavkov ličnost godine! Zvezda utisak godine!

View this post on Instagram

🔴⚪️

A post shared by Milan Pavkov (@milan_pavkov_9) on

Muzika

Nekoliko odličnih singlova. Indi scena – Pančevci Buč Kesidi i njihov singl „Nema ljubavi u klubu“, zatim Vizelj „Kadilak“ i Turisti „Digitalno doba“. Sve pohvale za Sonju i Andriju, LP duo sjajno zvuči, i 2018. je obeležio i njihov singl „Teleportation“.

U regionu najbolji Vojko V. Odličan početak solo karijere momka rođenog u Kninu. Njegov debi album je i album godine. Od singlova izdvajam „Ne može“.  Ko nije (ako takvih ima), neka obrati pažnju na Milija – „Lerdi“ i „Grmi“. Producent godine Coby. „Biseri iz blata“ je „Ostajte ovde“ 21. veka.


Koncert

Apsolutno Bajaga u Areni. Momčilo i ekipa su posle 12 godina napunili najveću arenu na Balkanu. I bilo je odlično, uprkos voziću pri samom kraju.

View this post on Instagram

Nezaboravna noć ❤️❤️❤️ Photo: @salecamur

A post shared by Bajaga i Instruktori (@bajagaiinstruktoriofficial) on

Mesto na listi zaslužuju i Repetitor u bašti SKC-a (ovaj koncertni prostor treba više da se koristi) i Goblini u SubBeernom centru.

Beograd, čini mi se, definitvno ima problem sa koncertnim prostorima za 400,500 ljudi.

Film / Serije

„Južni vetar“ Miloša Avramovića je dokaz da u Srbiji može da se snimi dobar akcioni-krimi film, uz odličan soundtrack. „Ederlezi rising“ Lazara Bodrože i Dimitrija Vojnova je pomerio standarde. Odličan „Teret“ Ognjena Glavonića.

Uz sve manjkavosti (dramaturške za koje svakako nisam stručnjak, ali su format od dvadesetak minuta i šetanje termina emitovanja nedopustivi), serija „Jutro će promeniti sve“ zaslužuje mesto na listi najboljih u 2018. Dobar pomak za domaće standarde. Krajem godine je emitovana prva epizoda prve regionalne HBO serije „Uspeh“ koja se završava pesmom „Jutro će promeniti sve“, koju izvodi Stjepan Jimmya Stanić. Obećava.

Knjige

Tri decenije po objavljivanju Booka je reizdala roman „Forsiranje romana – reke“ Dubravke Ugrešić. Knjiga koja mora biti deo vaše biblioteke.

Sara Dević

Putovanje

Krstarenje po obližnjim srpskim brdima i planinama: pejzaži sa vašeg desktopa su nekad na samo 45 minuta od kuće. U usputnim selima uvek ima neko domaćinstvo koja prima goste; za čitavih 500 dinara po osobi možete dobiti prenoćište, doručak u vidu sira ili kajmaka koji domaćini prave, uvid u druge i drugačije svakodnevice, i puno tišine. Grad se tada opet vidi kao tvorevina koje nas proždire i koja nam je neophodna, a Luis Mamford je baš pisao o tome kako je društvena drama ono što nas najpre privlači gradu.

Povlen

Knjiga

Izdavačka kuća Arete je nedavno izdala nekoliko knjiga Alehandra Hodorovskog, u kojima su autobiografski fakti izmešani sa magijom i mitologijom, i tu njegovo oduševeljeno otkrivanje povezanosti svega sa svime pomalo podseća na Prorokov vrt Halila Džubrana.

Muzika

Nekoliko koncerata mladog beogradskog benda Dogs in Kavala koji čine Nikola Hajduković, Siniša Janjić i Srđan Jeremić. Ne razumem se nešto u muziku, ali na njihovim svirkama se dešava nekakvo usijanje, ples stvarnostiu kome svi učestvuju, a matori guru Hodorovski namiguje sa odobravanjem.

Ognjen Lopušina

Najveći utisak na mene u prethodnoj godini ostavila je izuzetno dobra berba popularne muzike na srpskom jeziku. Još i više nego prethodne godine uspeli smo da stvorimo dodatu muzičku vrednost koja na različite načine pokušava da baulja i opstane u ovom mondijalističkom životu stradanja. Ima tu liričkih bravura, neoromantičarskog patriotizma, geopolitike za male pare i još svega onoga što je na pameti svakom od nas. Iako se nekima… čuj mene mnogima… mislim nekima… neće svideti uz šta đuskaju, bilduju i lipsinkuju naši tinejdžeri mislim da ova situacija daje utehu da ipak ima potrebe za stvaralaštvom u okvirima srpske književnosti (i da u tom smislu sledeće godine možemo očekivati i rezultate iz drugih žanrova). I dalje smo u stanju sami sebe da zabavimo, da prožimamo, lamentiramo, filozofiramo i ludujemo na svom jeziku. Po mom mišljenju to je fantastično postignuće u svetu koji poznaje samo jedan frejmvork. Ove su žene, muškarci, devojke i momci, neki svesno a neki i nesvesno, nosioci prvoboračke plakete za doprinos nacionalnoj kulturi:

Maja Berović & Đala brat – VIP
Buba Koreli – Balensijaga
Relja – Latino Evropa
Cobi – Biseri iz blata
Foks – Šurim bika
Speedheads – Noga na gasu

Emilija Stanišić

Ederlezi Rising

Ederlezi Rising je utisak godine, kao i 46. FEST na kom je bio premijerno prikazan. Možda nije novost za svetsku kinematografiju, ali kod nas je svakako pomerio granice i postavio nove standarde.

Vojnik – konferencija grafičkog dizajna

Četiri dana predavanja, diskusije, radionica i izložbi renomiranih dizajnera, autora, teoretičara, kako iz Srbije, tako i iz sveta. Dali su Zakletvu da neće odustajati od organizacije sedmog Vojnika 2019, iako je to bio plan. Videćemo da li će održati obećanje.

FAF

To je onaj trenutak kad je godina na zalasku, ali taj kraj ne poprimi smisao iščekivanja da se još jedan mesec završi i da dođemo do Nove godine, već dobije smisao iščekivanja uzbudljivih sedam dana na jednom od naših boljih festivala. FAF, koji nikad ne razočara, ispuni i više nego sto je obećao, a uvek se dodatno istakne u selekciji Hrabri Balkan.

Beogradski jedriličarski kup

Regata na Savi, savrsšeno doba godine, i trenuci kada ste najspremniji da otvoreno zavidite nekome :)

Svetsko prvenstvo u fudbalu

Ovo je događaj koji je obeležio 2018, čak i nama koji smo više okrenuti vodi i veslanju, pa se u fudbal baš i ne razumemo. Svakako nam je načinilo leto uzbudljivijim, pogotovu ako ga pratite u Crnoj Gori, sa Englezima, Francuzima, Hrvatima i Rusima zajedno!

 

Ivan Jovanović

Koncert – PETER MURPHY, Hangar, Luka Beograd

Frontmen omiljenog mi srednjoškolskog benda „Bauhaus“ došao je sa originalnim basistom David J-om kako bi proslavili 40 godina od osnivanja grupe i, zajedno sa fenomenalnom publikom, dokazali su da u Srbiji nema ’leba bez gotike.

Peter Murphy

Knjiga – ŽIVOT BEZ KRAJA, Frederik Begbede

Iako dosta slabiji od prethodnih, sada već kultnih knjiga, novi Begbedeov roman u kome se ruga sopstvenom strahu od smrti nagoveštava povratak na stare literarne puteve umesto petparačkih obrada samog sebe za alternativnije čitaoce muško-ženskih časopisa. Svaki sredovečni muškarc složiće se sa većinom autorovih stavova. I više od toga.

Film – ERASE AND FORGET, režija Andrea Luka Zimmerman

Sjajan film o Trampu, razlozima njegovog dolaska na vlast, a bez i jednog jedinog kadra predsednika ili reči o njemu. Priča o legendi alt rightpokreta u Americi, vojnom obaveštajcu i učesniku većine najgorih operacija CIA u poslednjih 40-ak godina i njegovim mnogobrojim alter inkarnacijama.

Društveni događaj – PRAVDA ZA DAVIDA ALL OVER YUGOSLAVIJA

Borba roditelj da sazna istinu o smrti deteta postala inspiracija svim slobodoumnim ljudima sa prostora Jugoslavije u ujedinjenju protiv lokalnih moćnika istih lica, a drugih nacionalnosti. Nadam se da će građanski akt neposlušnosti potrajati.

Danilo Lučić

Knjiga

„Blizanačka trilogija“ Agote Krištof, objavljena u jednom tomu. Stvaralaštvo ove autorke spada u ona koja sa sobom nose opasan potencijal da čitaocu/čitateljki korenito izmene život. Ja sam književnost studirao, radim kao urednik u izdavačkoj kući već pola decenije i moram da priznam da sa nečim ovakvim nisam imao prilike da se susretnem. „Velika sveska“, „Dokaz“ i “Treća laž“ izgledaju kao da je neko morao da proda dušu đavolu da bi napisao nešto tako dobro.

Film

Sicario: Day of the Soldado. Jednostavno obožavam sve što napiše Taylor Sheridan. Ovo je nastavak filma iz 2015, i ima sve kvalitete kao prvi deo: inteligentan, tematski širok a ipak koncizan, besprekorno napisan, odglumljen, režiran, montiran… Sheridan je, rekao bih uz punu svest o tome koliki kompliment ovime dajem, za svet američke dramaturgije ono što je Cormac McCarthy za svet američke književnosti.

Koncert

Vojko V u SubBeernom Centru. Celog života izbegavam ogromne koncerte u ogromnim halama, a ovaj nastup je bio u svakom smislu po mojoj meri: Vojko je objavio solo album nakon odličnih projekata „Kiša metaka“ i „Dječaci“, pa ipak, kako bi rekao jedan moj prijatelj iz Zagreba, uspeo je da dosegne mesta koja nije mogao sa prethodnim bendovima. Precizan u svojim dijagnozama društvenih patologija, satiričan ali oštar kritičar, autentičan na balkanskoj rep sceni koja se davi u kompromisima sa turbo-folk publikom i koja besramno koketira sa nacionalizmom, Vojko V se beogradskoj publici predstavio i kao veliki profesionalac i prekaljeni performer.

Muzika

Iako sam svestan da je ona do sada već u potpunosti ishajpovana i da hrli ka tome da postane zvezda i opšte mesto, ali mene je Senidah ostavila u ozbiljnom čuđenju i divljenju. Nije to do sada neviđena i nečuvena produkcija, ili aranžman, ali sve ukupno što ima veze sa ovom ženom poseduje dozu mističnosti. Njen glas, neobični tekstovi za koje se ne zna da li su plod greške ili jezičkog prilagođavanja, boja i ukrasi u načinu pevanja, sve to obećava jednu lepu i produktivnu karijeru.

Angažovanost

Združena akcija „Krov nad glavom“. Ovi hrabri, odgovorni, empatični i pravdoljubivi ljudi okupljeni u kolektiv koji „okuplja organizacije i pojedince ujedinjene u borbi za pravo na stanovanje“, tokom 2018. godine organizovali su 27 odbrana od pohlepnih javnih izvršitelja koji su spremni da izbacuju porodice na ulicu otimajući im stanove. Oni su samoorganizovani, uporni, spremni da noći i dane provedu telima braneći nedužne ljude od prisilnih iseljenja. Tako su i uspeli da spreče 5 licitacija za prodaju stanova, da dva puta blokiraju rad Eurobanke koja je htela da otme stanove ljudima zbog bezveznih i beznačajnih birokratskih propusta ili tome slično. Da ništa od svega ovoga nije uzaludno i da je njihovo delovanje dokaz da ujedinjeni i odlučni ljudi mogu da se odupru pohlepi pojedinaca iza kojih stoji nakaradni sistem, dokaz je i to što je Ministarstvo pravde na kraju oformilo radnu grupu za izmenu Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Uz svoj gromoglasan slogan „Bez doma niko“, ovi heroji nastavljaju svoju borbu i u 2019, a vi nemate nikakvog razloga da im se ne priključite.

Izložba

Trodelna retrospektiva Marka Čelebonovića u galeriji SANU-a. Ova izložba slika daje veoma obuhvatan i celovit uvid u stvaralaštvo slikara, profesora Akademije likovnih umetnosti, akademika i odlikovanog antifašističkog borca u XX svetskom ratu Marka Čelebonovića. On je stvarao u periodu kada su se umetnici dokazivali i kao ratnici, pa ipak njegova platna u završnoj fazi stvaralaštva su tako upadljivo okupana svetlošću i stvaraju efekat harmonične čistote. Akcenat je stavljen na Čelebonovićeve specifične autoportrete koji pokazuju odnos umetnika prema sebi i prema umetnosti. Ogroman talenat Čelebonovićev je umešno predstavljen kroz koncepciju izložbe, dopunjene autorovim citatima koji objašnjavaju njegov kreativni postupak i estetske posutalate na kojima je stvarao.

Maša Seničić

Pročitala sam Gradoslovar Bogdana Bogdanovića, što je vanremenska literatura-spomenik, kao i Bez mere Marka Ristića. Od knjiga koje su objavljene u 2018. godini izdvajam poeziju En Sekston na srpskom jeziku, Novembar tela i kalendara. Ostale uglavnom stoje na gomili pored kreveta, a gomila ne zna da je prošao decembar i da postoji pritisak godišnje liste.

“Grad je kao zapis, pre svega, graditeljski preslikan trenutak panike koja čoveka hvata pred ponorima vremenskih distanci i proporcija.” (Bogdan Bogdanović) 

Slušala sam Lykke Li (So Sad So Sexy) i Interpol (The Rover). Danima vrtela po glavi pesme Hajde vodi me odavde (zbog filma Teret) i Moje skale (zbog filma Ti imaš noć).

Gledala tri dobra filma, toliko ih se u ovom trenutku sećam, jer su se projekcije odigrale u bioskopskim salama koje su mi do tada bile nepoznate: Climax na ponoćnoj projekciji u dvorani “Park” (Herceg Novi), Happy as Lazzaro na večernjoj projekciji u Kombank Dvorani (koja nije Dom sindikata), i The Favorite u kino Mileniumu (Skopje). Konformistu prvi put gledala u Jugoslovenskoj Kinoteci.

“Konformista” (Bernardo Bertoluči, 1970)

Mesta i prostori: Hotel Bristol (Beograd) – zatvoren, hotel Arkada (Starigrad) – van sezone; hotel Omorika (Tara) – švedski sto, hotel Albatros (Ulcinj) – posude od rostfraja za jednu kuglu sladoleda, hotel Plaža (Herceg Novi) – jedan lift ne radi; hotel Igalo (Igalo) – služi kao skladište, hotel Helios (Starigrad) – zatvoren i prašnjav, hotel Beli bor (Tara) – psi lutalice na rekreativnoj nastavi.

Ljudi-zgrade sa kojima sam imala čast da razgovaram: David Albahari i Dušan Otašević.

Rečenica “Sve može da se desi” na ulazu u Istanbul; jer stvarno, sve može da se desi – pa šta.

Kompot u hotelu Albatros, avgust 2018.

Kosta Peševski

Sport 

I ove godine najjači utisak ostavio je FK Crvena Zvezda. Ako je prošlogodišnje proleće u Ligi Evrope bilo podvig, ovogodišnji plasman u Ligu šampiona bio je čudo. Pobeda nad Liverpulom bila je nestvarana. Podsetila je na vreme najveće slave kluba kada je prilikom dolaska u Beograd najvećim evropskim klubovima stajala knedla u grlu.

Film

Moji ovogodišnji favoriti bili su MANDY Panosa Kosmatosa i MID 90s Džone Hila. Sin poznatog reditelja akcionih filmova iz 80ih Džordža Kosmatosa doneo je film koji jeste svojevrsni omaž filmovima iz ere kad je njegov otac stvarao. Po strukturi funkcioniše u okvirima poznatog šablona osvetničkog filma ali na planu estetike, radikalnosti i atmosfere donosi nešto veoma autentično i zastrašujuće. Odlična uloga Nikolasa Kejdža posle mnogo vremena. Džona Hil je nakon mnogo vrhunski odigranih uloga odlučio da debituje kao režiser. Ne može se reći da je snimio briljantan film ali napravio je baš onakav film kakav odavno želim da vidim: povratak u 90e godine, podsećanje na MTV estetiku tog vremena, Miramax filmove, Leri Klarka, Gas Van Santa.

Serije

Netfliks je i ove izdominirao i čini se da je dosta ispred drugih produkcija. NARCOS: MEXICO je donepo četvrtu sezonu sage o narko kartelima iz prošlog veka. Doneo je nove likove i nove okolnosti, iz Kolumbije se prselio u Meksiko ali kvalitet serije je ostao na istom nivou. Razlog leži u istinitim pričama na kojima se serija temelji jer najbolje “život piše drame” kao što neko reče. MANIAC je rimejk danske serije koji je doneo izuzetno intrigantnu art direlciju i vrhunsku zabavu.

Knjiga

“Brat Pack America: A Love Letter to ’80s Teen Movies” Kevina Smoklera je knjiga koja je izašla pretprošle godine ali tek sada sam došao do nje. Podsećanje na jedan od najlepših delova novog Holivuda, ne osamdesete godine, nezaobravne filmove Džona Hjuza i plejadu glumaca tinejdžera koji su ih izneli. Filmovi koji su oblikovali generacije klinaca. I danas u aktuelnoj pomami “retro-filmova” oseća se njihov snažan uticaj. Pri sećanju na sve te naslove koje sam gledao na razlivenim VHS kopijama se uvek naježim od nostalgije.

Koncert

Najveći utisak ostavio je Piter Marfi koji je na turnenji kojom obeležava 40 godina od osnivanja grupe Bauhaus stigao i u BG. Koncert koji je bio predviđen za Dom omladine preseljen je u Hangare na Dorćolu na obali Dunava zbog neočekivano masovnog odziva publike. I upravo je taj ogroman broj ljudi ostavio najveći utisak, više nego sam koncert. Još jedna potvrda koliko je beogradska publika ozbiljna kad je reč o ovakvim sadržajima.

Album

JACK WHITE – “Boarding House Reach”. Ne mogu da kažem da me je ove godine neki album posebno oduševio ali mislim da mi se kao celina najviše dopao novi  Džek Vajt. On je jedini savremeni muzičar koji ne može da napravi loš album. Stalno eksperimentiše i spaja najbolje od starog  i novog (pod uslovom da novo uopšte postoji).

Singl 

A$AP ROCKY – “Praise the Lord”. Mislim da je ovo jedan od onih instant klasika koje ćemo  da slušamo još dugo. Mnogo duže od leta tokom kojeg je izašao.

Klub

Kvala 22 je izrastao u najozbiljniji andergraund klub u Beogradu. Koncept i sadržaji koje nudi su tačno ono što Beogradu treba danas ovakvom kakav jeste i kakav nadam se neće biti još dugo. Može da izađe crtu mnogim klubovima ovog tipa u Evropi. O žurci koju su upriličili za Srpsku Novu Godinu “Srbing 2018” još uvek se priča. Nadam se da će nas tako uvesti i u SNG 2019.

Restoran

Kafana “Grmeč” je ponovo sa nama. Iako smo mislili da smo je izgubili zavek još odavno, neko sa zdravim preduzetničkim duhom je vratio u Makedonsku ulicu u dosta sičnom stanju u odnosu na to kakva je bila pre zatvaranja početkom dvehiljaditih. Isti kultni prostor u novom ruhu ali sa istom onom zdravom atmosferom dobre beogradske kafane.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: