Marija Ratković: Kako sam prestala da brinem

Nekoliko dana pred proglašenje vanredne situacije, Marija Ratković našla se kod roditelja u Šapcu. Shvativši da se nalazi u ugroženom području, zarobljena u kući zbog kiše koja ne prestaje da pada, preko noći postala je, kako neki kažu – Avram Izrael društvenih mreža. Iz tih haotičnih dana izrodila se i sada već poznata ideja da ljudi koji prolaze pored reke sami pišu vesti koje će potkrepiti što preciznijim informacijama i eventualno fotografijama koju je nazvala #biciklnavodi. Zamolili smo je da napiše tekst o tome kako izgleda preko noći postati izveštač u borbi protiv dezinformacija.

Maro, je l’ fale ljudi na Makišu? Da li je brod Topčiderka privezan, tata mi je tamo već danima? Da li je Šabac hemijska bomba? Molimo vas, pošaljite spasioce u naselje Crna Tačka u Obrenovcu. Je l’ preti neka opasnost od hemikalija ili je samo glasina? Tu sam, kako mogu da pomognem? Treba mi veza sa carinom na aerodromu. Kako je tamo? Pošalji mi tvoj broj telefona. Molim te, pomozi nekako. Gde je potrebno nositi džakove? Kome najviše treba hrana? Daj neki kontakt. Hvala. Da probam i ja pomognem, da nadjem nekog? Je l’ još uvek u Pioniru treba higijena? Da li imate informacije vezane za vodostaj Dunava u Madjarskoj? Je l’ mogu da nosim knjige i puzle u 3. Beogradsku gimnaziju? Sava probija traže džakove tamo nemaju hrane ni vode. Da li je ovo tačno?

Može li broj za volontere? Je l’ to može preko Crvenog krsta ili kako? Je l’ se može preko Hrtkovaca do Šapca? Ako znaš gde sam potrebniji? Jesu li tvoji u Šapcu ok? Zna li se koliko daleko ce otići voda u Mačvu ako budu minirali? Da li su potrebni ljudi na Brankovom mostu? Je l’ Idaho odložen? Jel kiša i dalje pada? Da li ti je možda potreban prevoz za Beograd? Jel vam stigao bosanski talas? Jel treba nekom smeštaj? Znaš li koje su visinske kote, Stari grad, Bare, Centar, Trkalište? Podzemne vode? Nije valjda tako zeznuto? Ujutru stižu autobusi iz opštine Kovačice. Ako ima smeštaja il makar neki sendvič? Penzioneri voze. Daj pomozi ovima iz Kupinova… Maro, kada je ustvari udarni talas?

Sedela sam u sobi i gledala teve. Gledala sam tenis, a ja mrzim da gledam tenis. Onda se desilo sve. Posle vanredne sednice vlade, Šabac je postao grad o kome se priča. Šabac će biti potopljen. Šabac ne sme biti potopljen. To ne smemo dozvoliti. Šabac moramo da obranimo po svaku cenu, a vi već krenite u evakuaciju stanovništva, za svaki slučaj. Objavljen je javni apel za pomoć. Moramo se evakuisati. Kako ćemo se evakuisati? Bolje da odem odmah. Ne mogu da odem odmah.

Sedela sam u sobi i mislila o tome kako da se evakuišem. Poslala sam gotovo istovremeno dve poruke. U jednoj je pisalo da tražim prevoz do Beograda za sebe i psa. U drugoj je pisalo da će moji roditelji u Šapcu smestiti i nahraniti sve koji dodju da pomognu. U obe poruke sam pozvala zainteresovane da me kontaktiraju. To mi je delovalo fer. Ali objavljen je javni apel za pomoć.

Druga poruka je za dva sata dostigla preko četristo ritvitova. Postalo mi je jasno da moji roditelji ne mogu smestiti i nahraniti sve koji dodju da pomognu.

Da bih sprečila dovodjenje ljudi u zabludu, obrisala sam tvit. Ali već ga je pročitalo više hiljada ljudi. Postalo mi je jasno kako se vesti brzo šire, i da nove informacije teško dolaze do ljudi. Odjednom sam se našla u haosu sopstvenih i tuđih nepotpunih i ne potpuno tačnih i značajnih informacija, zastarelih vesti, i morala sam da smislim šta mogu da uradim. Ne mogu da odem, ne mogu da nahranim i smestim, nemam čizme niti dovoljno snage da radim na nasipu. Imala sam struje i vode, imala sam televizor, računar i telefon.

Šabac će biti potopljen. Šabac ne sme biti potopljen. Padala je kiša, ali kiša neće potopiti Šabac. Šabac će potopiti Sava. Potopiće ga za dva dana kada voda svih nabujalih reka u regionu prodje kroz Šabac. Kritični vodostaj reke Save očekuje se u periodu izmedju devetnaestog i dvadesetog maja. Izmedju devetnaestog i dvadesetog maja. Sada nije kritično, ali biće kritično. Sada polako postaje kritično. Možda isključe struju. Možda isključe vodu. Možda putevi postanu neprohodni. Možda ostanemo izolovani. Možda se udavimo. Nećemo se udaviti. Valjda se nećemo udaviti. Pomoćiće nam. Valjda. U Šabac će doći svi. Dolaze svi. Radnici, navijači, izbeglice s Kosova, korisnici socijalne pomoći, rodjeni Beogradjani, stanovnici prigradskih naselja, vojna lica, civilna lica, pripadnici manjinskih zajednica, rodjaci, studenti, inženjeri, roditelji, nezaposleni, žene ili ništa od ponuđenog.

Sedela sam u sobi i gledala teve. Gledala sam neku emisiju lokalne televizije. U toj emisiji bilo je dvoje voditelja, izveštač sa lica mesta i bila su uključenja gledalaca. Elektrodistribucija je pod vodom. Možda isključe struju. Snabdevanje električnom energijom je za sada stabilno. Pozivaju se gradjani da smanje potrošnju. Ugasila sam svetla. Priključila sam telefon na punjač. Gledaoci su se javljali i postavljali pitanja, voditelji su im zahvaljivali što se interesuju i zapisivali pitanja. Neki su nudili hranu. Mnogi su nudili hranu. Javili su da je hrana obezbedjena. Poslala sam poruku da je hrana obezbeđena. Izveštač je rekao da će se neko od zvaničnika obratiti uskoro. Niko se nije obratio uskoro. Voditelji su zapisali pitanja. Onda se emisija završila. Promenila sam program. Nacionalna televizija je poslala izveštača u Šabac. Izveštač je stigao u Šabac. Saznala sam da je smenjen krizni štab. Smenjen je krizni štab. Došla je vojska. Vojska i policija. Specijalne jedinice. Čula sam da su u gradu nemiri. Nisam znala da li su u gradu nemiri. Čula sam da su počeli da rade. Gde se radi? Koliki je nivo reke? Kako da saznam koliki je nivo reke.

Sedela sam u sobi i gledala vesti, slušala radio, čitala informacije na internetu, tvitovala i pisala statuse, javljala se na telefon i slala poruke. Pomoćiće nam. Valjda. Neće nam pomoći. Moramo pomoći. Kako da pomognemo? Kome da pomognemo? Kako da pomognem? Kome da pomognem. Potrošila sam sve brze MB iz dopune. Surfujem i dalje sa smanjenom brzinom protoka sve do isteka dopune, ne mogu da ponovo dopunim paket da povećam brzinu jer na računu imam manje od 15 dinara. Tviter radi. Pokušavam da razaberem šta se dešava. Neko je ljut nekome su mokre noge, neko misli da je sve to politički, neko se vratio, neko je na nasipu, kažu ima i pijanih, kažu nema hleba više, nema ni vode, vodostaj raste, kiša je, blato je, neko ima brata koji je negde, gde je, gde su uopšte ljudi, koliki je nasip, gde je nasip, šta je vanredna odbrana, šta je redovna odbrana, kolika je nadmorska visina, stigli su sendviči, fale lopate, deset hiljada ljudi, tri hiljade ljudi, hiljadu, hiljadu besnih ljudi.

I dalje sam sedela u sobi. Počela sam da izdvajam vesti. U hramu Svetog Save se mole. Mole se, kleče. Apsurdno. Napisala sam to. Things are getting more and more absurd #moleban2014 Zatim sam nastavila da pišem. U Šapcu je elektrodistribucija poplavljena, mreža je preopterećena, svakog trentutka može doći do prestanka snabdevanja strujom. To se može odraziti na snabdevanje vodom. Izdvajala sam bitno. Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić obišao je Šabac. Prenosila sam obaveštenja koja su mi se učinila značajnim za druge. Achtung! Achtung! Napunite vaše androide, da bar malo duže potraju kad isključe struju. Napravite zalihe pijaće vode i pripremite nekoliko sveća. Gumene čizme, takodje, bi bile poželjne i kabanica. I ako izlije, valjda neće potrajati predugo. Komentarisala sam vesti koje sam čitala. Antić je ocenio da poplave imaju “razmere kataklizme”, ali je poručio gradjanima da “nema razloga za brigu”. Izdvajala sam bitno.

Šta mi je bitno? Šta je bitno uopšte? Vodostaj je bitan. Koliki je vodostaj, ne znam koliki je vodostaj, ali ima drugih vesti koje se mogu sakupiti, sumirati, a da se ne navode netačne informacije.

Tako sam i napisala. Napisala sam da nacionalna televizija ima novinara na terenu, da lokalne televizije ne prenose još, ali da su njihovi ljudi tamo. Padala je kiša, ali kiša neće potopiti Šabac. Šabac će potopiti Sava. Zato se radi na Savi. Postoji više punktova (punkt, kaže se punkt) na kojima se radi, ja sam znala za tri. Na njima se radi, napisala sam šta se radi, radi se na ojačanju postojećih nasipa (nasipi postoje? nasipi postoje!) i na pravljenju barijera gde ih nema (nema ih u selu).

Vodostaj? Koliki je vodostaj? Ne znam koliki je vodostaj. Znam da je vodostaj je premašio ranije projekcije za odbranu (kolike su ranije projekcije za odbranu? ne znam kolike su ranije projekcije za odbranu, svuda piše drugačije), i raste ali nismo sigurni (ja nisam sigurna, niko nije siguran) koje mere se sprovode (šta su mere za odbranu? možda je to preusmeravanje vode, sigurno neka zaštita grada, regulacija podzemnih voda, ko zna šta…) i šta je najgori scenario (šta će se desiti? ne znam šta će se desiti, niko ne zna šta će se desiti, sigurno neko zna šta će se desiti).

Dobro smo. Mi smo u gradu. U gradskom području nije katastrofa. Stvarno nije katastrofa. Možda svi misle da je katastrofa. Postoji kanalizacija za atmosferske vode (postoji kanalizacija!), problematična su rubna područja, područja niže nadmorske visine (koja su područja niže nadmorske visine?), podrumi (podrumi! neko ima podrume, to je problem zbog podzemnih voda). Elektrodistribucija radi (elektrodistribucija radi!), radi u jako teškim uslovima (poplavljena je, videla sam da je poplavljena) ali uspeva da održi snabdevanje strujom (imamo struje! Još imamo struje, možda nećemo imati struje). Isključenja se najavljuju, isključenja postoje, mora da su bezbedonosna (tamo gde ima vode, voda je na obali Save), struja nam treba, treba nam za pumpe, pumpe izbacuju vodu, rekli su da izbacuju vodu. Nestaće vode, možda nestane vode ako nestane struje. Sada imamo vode, vodovod radi neometano. Valjda.

Tako sam i napisala prvi izveštaj. I nastavila sam da pišem. Pisala sam u iščekivanju da nestane struje, da nestane vode, da ostanem izolovana ili da se udavim. Neću se udaviti. Valjda se neću udaviti. Pisala sam ono što sam znala. Šta sam mogla znati? Pisala sam o onome što mi je bitno i što je bitno. Šta mi je bitno? Šta je bitno uopšte? Pisala sam i objavljivala izveštaje na osnovu onoga što sam saznavala, dok sam istovremeno brisala zastarele ili netačne informacije. Nastavljajući da pišem, trudila sam se da budem što preciznija i da bolje obrazložim, da se vidi da iako ne znam dovoljno, pokušavam da shvatim. Da i drugi pokušavaju da shvate videla sam vrlo brzo.