Da li imate preko 18 godina?

Peter Gregson. Lik i delo.

Jovan Trkulja o artu, dizajnu i prodaji. Sa Jovanom smo razgovarali u njegovom studiju u Novom Sadu.

Peter Gregson je studio čiji se radovi nalaze u prestižnim časopisima i mnogim renomiranim knjigama o dizajnu, njihove ambalaže blogovi opisuju kao trendseterske. Da li ste znali da je to ekipa koja živi i radi u komšiluku, u Novom Sadu?

Dosta mistifikovanja, ko je Peter Gregson?

On je šef nad šefovima (smeh), čovek koji dozvoljava da radimo ono što želimo i daje nam potpunu slobodu ili Peter Gregson je grupa ljudi koja se bavi dizajnom i uživa u životu.

2015-BA-Trkulja-NK-11

Ko čini Peter Gregson?

Marijana Rot (od pre početka), Milan Letić (kao da je oduvek bio tu), Milica Pantelić (aka COMI), Nikola Škorić (aka Torbica), Stevica Mudri (samo ime govori) i Dušan (aka moj brat). Ostalima ne znam imena pošto nisu u mojoj nadležnosti.

Živiš van Beograda, van centra, recimo zbivanja, a radiš sa celim svetom. Kako komuniciraš sa svetom i koliko je tvoj dizajnerski izraz globalno razumljiv i prihvaćen?

To je stvar publike koja određuje da li nešto komunicira ili ne. Merilo uspeha nije vezano za centar. S jedne strane centri diktiraju vidljivost, koja jeste veća ako si u njima, a s druge strane ako ne dolaziš iz centra, može da ti bude lakše da dopreš do njega. Čak i u kontekstu umetničke scene. Neko moje ranije iskustvo je takvo da je tebi kao umetniku lakše da budeš vidljiv ako dolaziš iz manje sredine, između ostalog i zbog toga što postoji potreba za decentralizacijom. Lakše je, jer kada si u samom centru ti nosiš razne uticaje, i trpiš raznorazne pritiske vezane za to biti vidljiv.

Prostor u kom radiš ima jak karakter, tu daješ oduška svom ukusu, dizajner si, voliš lepe stvari oko sebe, koliko je to važno?

Važan je prostor u kome radiš, ali to nije čudno, radimo u kreativnoj industriji, štaviše to je nešto što se očekuje. Međutim, naša ideja kreiranja prostora u kome radimo nije bila fasciniranje klijenta, jer postoje agencije koje to rade, već smo kreirali prostor u kom će nama biti prijatno da radimo i boravimo. Meni je važno kako je uređeno mesto na kome spavam i podjednako mi je važno mesto na kome radim, to je lična stvar. A postoji još jedan aspekt! Kada klijent dolazi na mesto u kom radiš on ima osećaj da ulazi u neku vrstu hrama, i naravno treba da ima određenu dozu poštovanja. Stvar je u tome što nama nije bio cilj stvaranje tog utiska. To je ona priča o tome kako se nešto čita….

Imao si klasično umetničko obrazovanje, vajar si i umetničku karijeru. Kako je prošla tranzicija od umetnika ka dizajneru?

Tranzicija je došla spontano, nisam imao plan. Kada sam upisivao akademiju, to je za mene bila vrsta sna, zamišljao da ću biti veliki vajar, zanimala me je forma, a dizajn me je uvek interesovao kao izraz, ložio sam se na ambalažu, na fashion, na sve vidove grafičkog izražavanja. Dakle iz umetničkog konteksta prelazim u utilitarni, u takozvani servis. Moje lično iskustvo je takvo da ti kao umetnik moraš da nađeš način da se prodaš i s tim u vezi je ona priča o centru. Važno je gde izlažeš, na koji način izlažeš, s kim se družiš, kom krugu pripadaš i koje okruženje te etablira. U tom kontekstu meni prodaja umetničkog nije bila interesantna. Bilo mi je lakše da pređem u neku vrstu servisa gde su stvari jasnije definisane – ti si servis, od tebe se nešto naručuje i ti proizvodiš ono što se od tebe naručuje.

Da, ali nisi samo servis… ili koliko umetničkog si sačuvao?

Mi vrlo vešto u generalnom izrazu, u komunikaciji sa klijentom, koristimo kao osnovno polazište umetničku formu i konceptualni način pristupanja problemu. To je vrsta diverzije. Odatle i veza Peter Gregsona, vrste konceptualnog alter ega i kreativnog servisa.

2015-BA-Trkulja-NK-13

Ali kako se balansira između umetničkih težnji i komercijalnog zahteva?

Može da dođe do frustracija jer mi svoj ego projektujemo na svoje radove. Čim si kreativan, ti proživljavš i voliš ono što stvaraš. Ti daješ deo sebe, i ključ je zapravo u tome na koji način to nešto prodati klijentu, kako izvesti tu vrstu prodaje. Klijent mora da razume tvoju sreću, tvoje znanje, tvoje uzbuđenje. To je vrlo komleksno jer postoji i komercijalni aspekt, zbog kog moraš sam sebe da kontrolišeš, a to ti omogućava iskustvo, koje te istovremeno i ograničava, jer dođeš do toga da sam sebe sankcionišeš. Tanka je linija izmedju onoga šta je deo tebe, a šta je servis. Mi se trudimo da komercijalni aspekt pomirimo sa nečim što je umetničko, nadahnuto, grafički pismeno, šta već…

Kako se nosiš sa klijentima koje traže od tebe nešto što se kosi sa tvojim estetskim kriterijumima, ili sa klijentima koji bi da rade sa tobom, ali ti ne bi sa njima?

To je škakljivo i dvojako, jer mi jesmo servis, a postoji lični aspekt koji je veoma bitan. Ja nisam gadljiv i nemam predrasude u odnosu na zadatak. Zadatak je nešto čemu treba što slobodnije pristupati. Nema lošeg zadatka ni lošeg klijenta. Uvek nešto može da se kosi sa tvojim ličnim stavovima, estetikom, ali grafički izraz je zadatak, i tiče se odgovornosti, mi treba što odgovornije da pristupamo poslu. Često moraš da praviš kompromise i kompromis je dobar. Naravno, on ima i drugu stranu, jer tebe klijent plaća, a to je vrsta manipulacije. Ključ je u tome da treba biti uporan do besvesti, a to se graniči sa nekom vrstom ludila. To je jako teško ako imaš veliko iskustvo, veliko znanje i veliki ego.

Kako suzbijaš ego, jer nisi sam u studiju, imaš tim?

Jednostavno. Dovedeš do toga da za ono što ti misliš svi kažu da je dobro (smeh), da je to baš ta ideja, da je to baš to rešenje.

Često pominješ lični aspekt, kako je u tom smislu raditi sa nekim samo online, započeti i realizovati projekat sa nekim sa kim se nikada nisi sreo?

To je interesantno pitanje, zato što se vezuje za pitanje ko su dobri klijenti i šta su dobri projekti. Zapravo je najvažnije da budemo odgovorni prema onome što radimo, treba to da kreiramo na najbolji mogući način, da sutra ne bismo okretali glavu. Na neki način ti je lakše da radiš sa klijentom ako ga ne vidiš, zato što ga zamisliš i onda projektuješ tu svoju sliku o klijentu. Interesantno je raditi onlajn, skajp je neka veštačka vrsta bliskosti, ali je jako važan lični, taktilni kontakt jer klijent može da razume tvoj govor tela, emociju lakše prenosiš verbalno nego pismeno. Kada klijent gleda prezentaciju on je gleda na neki svoj način, učitava nešto dugo, idealizuje te, jer tvoje delo govori nešto, i on stvara sliku o tebi. Zato je važan lični kontakt. S tim u vezi je i činjenica da smo svi u studiju prijatelji, bliski prijatelji.

Šta pomisliš kad ugledaš svoj dizajn, pakovanje u supermarketu?

Ne osećam se dobro, neprijatno mi je. Bilo bi mi lakše da na to gledam kao neko ko to nije radio, kako bih mogao da kritikujem bez pristrasnosti, ovako se osećam inferiorno. Lakše mi je da ne vidim.

Koje dizajnerske projekte bi voleo da si ti uradio?

Na svakodenvnom nivou ima fenomenalnih radova. To je pokretač, jer je važno ložiti se i učiti, konstantno učiti. Ne mogu ništa da izdvojim, jer na dnevnom nivou postoji oduševljenje. Spolja gledano to izgleda kao da mi po ceo dan ne radimo ništa nego samo stojimo okupljeni oko monitora i izgovaramo: jao, vidi ovo, vidi ovo!

Priča se da otvaraš studio i na drugom kontinentu?

To je još uvek u razvoju, ne postoji ništa konkretno o čemu bih pričao. Biće, ali je pitanje vremena, treba stvari pustiti da idu svojim tokom.

Na čemu trenutno radiš?

Trenutno radim na sebi (smeh), ali to uvek radim.

Šta slušaš dok radiš?

Hm, to su ona pitanja, recimo glupa, a zapravo uopšte nisu glupa, jer je važno šta slušaš. U studiju slušamo nešto neutralno, neki radio, uglavnom savremenu muziku, a u kolima trenutno slušam The National i Sigur Ros, i pevam i pevam, pevam bez obzira što ne znam reči, ja pevam.

To što nosiš crno, to je isto koncept?

Volim boje, ali u crnom se osećam sigurno. Bila je neka druga, sad je crna, biće nega druga.

2015-BA-Trkulja-NK-24

petergregson.com/blog
instagram.com/petergregsonstudio

Lajkuj:

Komentari:

  1. Stamenko Susak says:

    Jova je car!

  2. nnicknale says:

    Zen. Licnost i delo.

  3. M I H A I L O says:

    Ubica

Ostavite komentar:

Slični članci: