Da li imate preko 18 godina?

Jedinstvena kolekcija mirisa

Berlinski arhiv sadrži 6.500 mirisa koji predstavljaju 35 svetskih metropola

1
0

Sissel Tolaas, ekspertkinja za osećaj mirisa, vodi bogatu arhivu mirisa pod imenom SmellScapes u kojoj svaki grad predstavlja kolekcija posebnih mirisa.

„Svaki grad ima identitet kao što ga imaju i ljudi. Tako je i sa mirisima“, objašnjava švedsko-islandska konceptualna umetnica s korenima u matematici, lingivistici, hemiji i vizuelnim umetnostima. „Miris zavisi od različitih elemenata – geografije, demografije, klime – a drugačije mirišu i različiti delovi istog grada.  Na primer, Berlin,  u kome živim, ima različit miris Nojkelna, gde sam studirala, i Šarlotenburga. Nojkeln u kome su izmešane rase i kulture ima i takav miris – mešaju se začini, hrane, telesni mirisi, a pošto u ovom kraju grada ima veoma mnogo hemijskih čistionica i taj miris izlazi iz gotovo svakog suterena gde su smeštene. Ako mene pitate svi ti mirisi daju jedan: rajski“, kaže Tolaas.

Ona se preko 20 godina bavi isključivo projektima vezanim za mirise i arhiviranjem istih te u svojoj kolekciji u Berlinu ima fantastičnih 6.500 mirisa sa svih svetskih meridijana. U žižu medija dospela je kada je napravila poseban Limburger „buđavi sir“ napravljen od bakterija nađenih u patikama Dejvida Bekama, koji je posluživan VIP gostima na londonskoj Olimpijadi, a nakon toga uspešno je dizanirala i osmislila rekonstrukciju mirisa epohe Prvog svetskog rata za drezdenski Vojni muzej. Ipak, najbitniji rad njene karijere je projekat SmellScapes, mapiranje mirisa svetskih grada. Tražeći karkteristične mirise Sissel je obišla 35 svetskih gradova od Meksiko Sitija, Kanzas Sitija, Londona, Pariza do Kejp Tauna.

„Prvo što upotrebim u svom radu je, logično, nos, objašnjava umetnica svoj princip sakupljanja mirisa. „Da bih tačno utvrdila da li taj miris predstavlja konstantu u tom gradu ili kraju grada moram otići na lokaciju nekoliko puta u toku dana, a kasnije u različito godišnje doba, pa čak i različitu godinu. Kada se uverim da određeni miris predstavlja identitet grada onda pokušam da uzmem uzorak izvora mirisa. Ukoliko to nije moguće jer je poreklo mirisa, na primer, kanalizacija uzimam „snapshot“ mirisa pomoću posebnog aparata za skupljanje molekula mirisa“, objašnjava Sissel njenu praksu.

Aparat za snapshotovanje mirisa je svojevrsna „kamera mirisa“ konstruisana po tehnologiji zvanoj Headspace. Ova tehnolgija razvijena je u industriji parfema kako bi se stvorio karakteristični miris određenog parfema koga je teško napraviti prirodnim putem jer su biljke od kojih nastaje suviše retke i skupe ili ima arumu suviše nestabilnu za hemijsku formulu. Pošto pokupi uzorak ona ga smešta u plastičnu posudu „tennex“ i šalje svojim laboratorijskim i istraživačkim partnerima, kompaniji „International Flavors & Fragrances“, iz Njujorka, parfimerijskom gignatu koji umnogome određuje sudbinu mirisa u parfimerijskoj industriji.

Američka kompanije je pomogla Tollas da uspostavi svoju berlinsku arhivu 2004. i od tada joj pruža usluge hemijske analize uzoraka mirisa. Nakon analiziranja uzoraka hromatografom IFF šalje umetnici formulu s „otiscima prstiju“ mirisa iz uzorka opisujuće veoma detaljno sve raznolikosti mirisa. Koristeći ove detalje Tolaas stvara repliku mirisa koristeći svoju arhivu od preko 4.000 različitih posebnih mirisnih molekula. Rezultat – miris koji najbliže podseća originalu uzimajući u obzir sva tehnološka dostignuća.

„Ono što ističem je da gradim specifičan miris jednog grada od nule koristeći neutralne mirisne molekule kako bi napravila specifičan miris. Na prvi pogled izgleda jednostavno ali je vraški teško. Ukoliko pogrešite za pola ili jednu nano jedinicu ekstrakta sve odlazi do đavola i morate ispočetka“, objašnjava Tolass. „Neki istaživači će za hiljadu godina zahvaljući ovim uzorcima moći da rekonstruišu mirise određenih gradova, a, možda, pomoću njih, i istoriju tih prostora koji tada neće izgledati ni približno kao sada“, s ponosom govori ekspertkinja koja je svojim SmellScapes projektom već dovela do pozitivnih pomaka u obrađenim gradovima.

Rad Sissel Tolaas već je uspostavio naučnu bazu za različita istraživanja vezana za pojedine gradove i njihove delove i već donosi prednosti stanovnicima. SmellScapes Meksiko Sitija, koji je uradila 2001. u saradnji sa američkim univerzitetom Harvard, pomogao je u rešavanju problema zagađenja grada koji je u to vreme bio najzagađenije mesto na svetu. Dok je radila u gradu Tolaas posetila je više od 200 lokacija pokušavajući da utvrdi izvore mirisa, a samim tim i zagađivače, i razgovarala sa 2100 ljudi kako bi joj opisali mirise koje svakodnevno osećaju. Rezultat predstavlja izložba “Talking Nose” koja bukvalno predstavlja mapu mirisa grada, uključujući i zagađivače vazduha što je, na kreativan način, pomoglo vlastima Meksika u detektovanju problema zagađenja.

Na kraju, njen rad, da nije primarno umetnički eksperiment, ne bi joj bio toliko zabavan i drag: “Mirisi dodaju kvalitet našim životima i njihovo ponovno oktriće je otkrovenje u svetu toliko sterilno namirisanom”, ponosno zaključuje Sissel. “Od nametnutih mirisa više ne znamo ni gde živimo, a to nikako nije zdravo. Naša tela su opremljena fenomenalnim softverom za komunikaciju sa svetom u kome živimo. Taj softver je prirodan i besplatan! Zato se trudim da ponovo nateram ljude da koriste mirise, fenomenalne alate, kako bi razumeli svet oko sebe na drugačiji način i uradiću šta god je potrebno da to iskustvo pokažem čitavom čovečanstvu”, završava ova posebna umetnica i naučnica baveći se prirodnim stvarima kojih se nekada, potpuno nesvesno, stidimo.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: