Džepni vodič za izlet u Veliku Jabuku
Za sve one koji planiraju putovanje u Njujork Ivan Minić je napravio mini vodič - gde se smestiti, kako obići grad, gde jesti i šta videti.
Svi mi koji smo rođeni na prelazu između Generacije X i Milenijalsa, a sreća je htela da prvi put udahnemo na tlu SFRJ, imamo prilično iskrivljen doživljaj sveta oko nas. Sve je u ekstremima – pozitivnim ili negativnim. Jedini način da se ti kontrasti smanje, a predrasude razbiju je da se potrudimo da stvorimo mogućnosti da vidimo makar delić tog sveta oko nas. Danas je nama, makar, to dostupnije nego pre. I tako, umesto do Grčke, Budimpešte i Beča, kao prethodnih nekoliko decenija, sada možemo ponovo da vidimo velike svetske metropole. Za neke nam, doduše, i dalje treba viza.
To odrastanje devedesetih, pored svih horora, nosilo je i nešto dobro. Prokleto dobru muziku i filmove, koji su bili dostupniji nego ikad. I crtaće. I dan danas smatram da su glavni krivci, što se cela jedna generacija od malih nogu navukla na pizzu i borilačke veštine, četvorica zelenih tinejdžera sa imenima renesansnih umetnika, koji su živeli u njujorkškoj kanalizaciji. A u tom Njujorku je tih devedesetih bilo svega. Bio je jedan ogromni Jamajčanin sa brojem 33 na leđima u plavo-narandžastom dresu. Sampras i Agasi su se smenjivali kao pobednici na Flešing Medouzu. Wu-Tang Clan, Public Enemy, Sonic Youth… Ramones. Jednostavno, odrastaš sa time da jednog dana moraš videti taj grad. A kada porasteš, razloga je još više.
U mom slučaju, Njujork nije bio prva destinacija koju sam obišao sa one strane velike vode. Video sam Teksas u dva navrata. Ostala putovanja sam fokusirao na Evropu i zaljubio se u Barselonu i London. Dalja putovanja zahtevaju više planiranja, a obično i više novca. I tako, planirajući i čekajući idealne uslove, mnoge stvari propustimo.
Pre oko godinu dana, nekoliko aviokompanija spustilo je značajno cene letova za Njujork iz Beograda. Osim ako nije baš neki problematičan datum, za 400-450 evra gotovo uvek je moguće naći kartu. Presedanje i jurenje po amsterdamskom, pariskom, frankfurtskom ili nekom drugom aerodromu ume doduše da bude napeto. Od pre mesec dana, nema više ni toga. AirSerbia je uvela direktan let, sa vrlo sličnim cenama karata, a osim komocije, postoji i veći dozvoljeni prtljag kao motivacija. Mislite da direktan let nije preterano važna stvar? O da, jeste! I prelomili smo… Kupili karte, i, šta dalje?
Potrudiću se da vam približim moje iskustvo i podelim sa vama najvažnije finansijske detalje i dam neke preporuke.
Svako od ovih putovanja želi različite stvari, pa imajte u vidu da je ovo samo moj ugao, a da sam ja debeli geek koji želi komfor, treba mu brz internet, i iako je namerio da šeta maksimalno, ipak nema radijus kretanja kao ljudi u top formi :)
foto: John Cunniff
Preporuke za traženje smeštaja
Najveći problem većine ljudi koji žele da obiđu neku od metropola sa visokim standardom života je činjenica da je smeštaj veoma skup, posebno u centru, a da je potrebno dosta vremena da se vidi sve što je važno i da stalna putovanja nisu baš opcija. Njujork nije izuzetak po tom pitanju.
Pristojan hotel na ok lokaciji košta oko $160-200 za noć, po osobi. Hosteli nisu mnogo jeftiniji u varijantama sa sobama sa malim brojem ležajeva, a u slučaju da je u pitanju soba sa 8 i više, kreću se oko $100.
Airbnb može biti dobro rešenje, ali imajte u vidu da je u Njujorku zabranjen. Stanova i dalje ima u ponudi, ali je izbor ograničen, međutim postoji i drugo rešenje jer je odmah preko reke Nju Džersi u kome je servis dozvoljen, a standard je dosta niži, pa su i cene.
Za 120-150$ dnevno možete uzeti pristojan stan, na dobrom mestu na Menhetnu, u kome (maksimalno) dva para mogu da spavaju.
Džerzi je oko 25% jeftiniji, a izbor je veći i ima stvarno prelepih stanova. Putem Airbnb možete uzeti i sobu ili dve u okviru nečijeg stana, što takođe može biti dobro, a jeftino rešenje. Mi smo se odlučili za Upper East Side zbog blizine svih objekata koje smo želeli da obiđemo i dobre ponude.
Inače, uvek je pravilo da što više ljudi ide, niži su troškovi po osobi. Takođe, kada odaberete stan koji vam odgovara, a slobodan je u periodu koji vas zanima, zatražite od vlasnika da vam da popust, i gotovo sigurno će vam izaći u susret.
foto: Jimmy Baikovicius
Metro, gradski prevoz, Uber, taksi…
Njujork ima tri aerodroma, Njuark (tehnički Nju Džersi), JFK i Laguardiju koji su u tri različita dela grada. Laguardija je najčešće za letove u okviru Amerike, a letovi iz Evrope uglavnom idu na JFK, koji je i najveći aeodrom. Ponekad neke evropske kompanije lete i na Njuark, često kada su akcije, jer su (pretpostavljam) troškovi niži. Direktan let Air Serbia leti na i sa JFK.
Kada sletite, budite spremni da će pasoška kontrola i preuzimanje prtljaga trajati najmanje 60-90 minuta. Kada konačno završite sa time, potražite AirTrain, kružni voz koji povezuje aerodrom sa dve velike metro stanice, odakle možete stići u gotovo svaki kraj grada. Po dolasku na metro stanicu možete kupiti dopunjivu karticu MetroCard, i tu ćete platiti svoju AirTrain vožnju i vožnju metroom do željene stanice fiksnih 7.75 dolara. Dalje pojedinačne vožnje su 2.75 dolara, a kartica se može koristiti za metro i za autobuski gradski prevoz. Ukoliko planirate da aktivno koristite metro i autobus, isplati se uzeti nedeljnu kartu koja je 31 dolar i omogućava neograničen broj vožnji.
Renta automobila u Americi gotovo uvek je dobra opcija – jeftini su, a i gorivo je. Na Menhetnu, to nije opcija.
Mesta za parking gotovo da i nema, a ukoliko pronađete garažu i u njoj mesto, sat vremena je obično između 15 i 20 dolara, a dnevne karte idu od 50 pa naviše (što je više od najma automobila). U ostalim delovima grada, situacija je drugačija.
Ljudi se obično voze javnim prevozom, biciklom, pešice ili taksijem. Taksija zaista ima beskonačno mnogo, i hodajući nekom od avenija videćete ih na desetine i stotine u svakom trenutku. Ono što ćete primetiti kasnije, su i desetine drugih vozila sa neobičnim, nešto dužim i komplikovanijim tablicama. To su vozila koja su deo nekog od sistema za naručivanje vozača. Da objasnimo, pošto postoji razlika – taksisti mogu da kupe ljude sa ulice, i voze na nedefinisanu lokaciju po taksimetru, a naručeni vozači dolaze na zakazanu lokaciju i voze do lokacije koju ste najavili za cenu koja je u okviru raspona koji su vam inicijalno najavili u aplikaciji.
foto: Maëlick
Naručeni vozači su osetno jeftiniji, vozila su uglavnom odlična, do njih možete doći uz pomoć nekoliko sistema – Uber je najpoznatiji, ali i najskuplji, i ako je u gradu kolaps, a potražnja za vozilima je velika, može vas koštati skupo (postoji u okviru sistema koeficijent kojim se cena množi u zavisnosti od ovih faktora). Uber ni sami vozači ne vole previše jer im uzima 38% zarade. Alternative, koje su sve popularnije (jedna se čak i reklamira naširoko po bilbordima, svetlećim panoima, u metrou i sl.) su Gett (isti kao Uber, ali nema pomenuti koeficijent), Lyft, i od skoro Juno, koji je najjeftiniji pošto je na snazi akcija sa 35% popusta. Neretko vozači koriste više ovih sistema paralelno, a motivacija je u tome što za razliku od Ubera, koji ima više korisnika, ovde gube samo 10% novca za usluge sistema, pa i sa manjim brojem vožnji mogu do iste zarade. Cena vožnji je slična kao u Beogradu, ali imajte u vidu da su distance koje se pokrivaju dosta veće. U svakom slućaju, cene su bile prijatno iznenađenje.
Da biste koristili ove aplikacije, potreban vam je internet. Iako većina kafića, restorana, prodavnica ima neki besplatan Wi-fi, a u centru grada čak postoje i reklamni panoi koji odašilju besplatan Wi-fi, to ne radi uvek sjajno. Stoga, ako planirate ovo da koristite, razmislite o lokalnoj 3G prepaid kartici. T-mobile ima korektne uslove. Ovo nije loše i za eventualne Skype pozive kući, i ljudima koji vas zovu, pošto su cene roaminga veoma visoke.
Šta za klopu i piće?
Njujork je grad koji živi 24h. I zaista je tako. Mnoštvo prodavnica velikih i malih radi non-stop, gomila lokala, barova, restorana radi do kasno u noć. U svako doba dana, ima šta da se vidi i šta da se radi.
Njujork je takođe izuzetno skup grad za život. Iako postoje mnoge lokacije koje će vas savetovati gde dobro i jeftino da jedete, imajte u vidu da po našim kriterijuma to obično neće biti jeftino, a često ni posebno dobro.
Za sitne zalogaje raznih egzotičnih kuhinja pogledajte ovu mapu.
Ukoliko razmatrate, obično će vas glavno jelo koštati od 20-25 dolara. Sa nogu nešto da pokupite sa ulice, biće 7-8 dolara, a najjeftinije rešenje, iako ne preterano ukusno je komad pizze, koji ćete naći i za 1 dolar. Ako pak volite da sednete kao ljudi, naručite redno, popijete po neko piće, nemojte se iznenaditi ako račun bude i preko 60-70 dolara, iako niste jeli niti pili ništa posebno. Pivo je obično 5 dolara pa na više, a malo egzotičnija i zanimljivija lokalna zanatska piva obično su oko 10 dolara. Burgeri su takođe, uglavnom od 8 do 10 dolara, ali ukoliko tome dodate pomfrit, sok, izaćićete na 20ak.
Ono što se pokazalo kao najbolje rešenje je da iskoristite činjenicu da većina velikih prodavnica ima liniju sa hranom u toku dana (npr. Morton Williams), kao i da nude gotove salate, gotovo očišćeno voće i slično. Ono što ćete primetiti je da su cene povrća i voća dosta visoke u poređenju sa cenama mesa i ostalih proizvoda. Ukoliko planirate da spremate, isplati se kupovati naravno, a ako ne planirate, ovo vam je često najbolja opcija za gotov obrok jer već od 8-10$ možete pojesti nešto zaista pristojno.
Od lanaca brze hrane za koje možda ne znate, mogu da preporučim Chipotle (meksička hrana), Shake Shack (burgeri), Subway (sendviči), Pret A Manger (sendviči i slično), Dos Toros Taqueria (meksička hrana), Wok to Walk (azijska kuhinja), Bareburger (burgeri, logično), T.G.I. Friday’s (diner), Buffalo Wild Wings (gril, burgeri, krilca), Dunkin’ donuts (krofne i slatkiši). Svaki od ovih lanaca široko je prisutan, tako da govoto uvek možete da računate da je neki dovoljno blizu da do njega odšetate.
Ako razmišljate da tražite cool mesta gde svratiti imajte u vidu da pored Foursquare-a koji dominantno koriste turisti, lokalci uglavnom forsiraju Yelp. Tamo ćete pronaći prave dragulje, a kada gledate, osim visokih ocena, pogledajte i komentare ljudi i fotografije koje ostavljaju. Neću vas previše zamarati preporukama, ali evo nekoliko: Van Leeuwen Artisan Ice Cream (sladoled), Rosie’s (meksička hrana, zaista ljuta), J.G. Melon (burgeri), Katz’s Delicatessen (meso).
Šta videti i kako se organizovati?
Ako je vreme boravka kratko (u mom slučaju šest dana) teško je napraviti plan i videti sve što želite, a ovde zaista ima šta da se vidi, šta god da vas zanima. Jedan dan definitivno iskoristite da se prošetate bez nekog preterano striktnog plana.
Ako je leto, imajte sa sobom uvek vode, pošto je temperatura slična kao ovde, ali je dosta vlažnije. Prošetajte malo Petom avenijom, Central parkom, spustite se do Tajms skvera, prošetajte do Grand central stanice, Empajer stejt bildinga, Krajsler zgrade, Medison Skver Gardena.
Klopajte negde u Hell’s kitchenu, spustite se do Union skvera i završite na šetalištu ispod mostova. Biće to fantastičan dan.
I da, ako možete, ciljajte da ne budete u najužem centru grada između 5 i 6 popodne. Reka ljudi koja završi na ulicama čini normalno šetanje gotovo nemogućim.
foto: Angelo Amboldi
Alternativa ovome je da obiđete grad autobuskom turom. Takođe, postoje i ture brodićima sa vode. Ako planirate obliazak poznatih zgrada i muzeja, razmislite o uštedi time što ćete kupiti neki citypass. Dobra ideja u ovom slučaju je da obiđete Groupon i pogledate šta ima u ponudi od tura i karata. Takođe, dobar deo muzeja i atrakcija ima periode u toku nedelje ili meseca kada je ulaz besplatan, npr. u MoMA je ulaz besplatan petkom od 16 do 20 časova.
Zašto vas ovako uvodim u priču? Zato što su izleti ovog tipa za naše uslove skupi. Pogled sa obe terase Empire State Building-a koštaće vas 50 dolara po osobi (a možda ćete se i načekati), autobuske ture su obično 45 dolara po osobi, muzeji su obično od 25-30 dolara, ali to podrazumeva ulaz i osnovnu postavku, dodatne aktivnosti se doplaćuju.
Osim toga, obavezno obiđite Chelsea market (pijaca), prošetajte se High Line-om (nekadašnja pruga preuređenja u šetalište), pogledajte neku predstavu na Broadway-u, svratite do hotela New Yorker i pogledajte sobu 3327 u kojoj je živeo Tesla.
Menhetn nudi toliko toga, da mi nismo stigli ni da kročimo van njega. Svaki deo grada ima neke svoje čari. Ako imate domaćina – lokalca, uputiće vas, a ako ne, sve informacije naćićete online. Kraj u kome sam odrastao interno smo zvali Brooklyn, a jedna od stvari koje mi je žao što nismo obišli je i Brooklyn brewery, pa vam i to preporučujem za kraj…
Mi ovaj put nismo stigli, ali vratićemo se jednom :)
foto: Hieu Vu Minh
*cover foto: Philipp Henzler
Lajkuj:
Komentari:
Ostavite komentar:Cancel reply
Slični članci:
- Ulazak u četrdesete – kako očuvati zdravlje i vitalnost
Ulazak u četrdesete – kako očuvati zdravlje i vitalnost
- Kako je nastao jugoslovenski Band Aid
Kako je nastao jugoslovenski Band Aid
Na stadionu Crvene zvezde juna 1985. održan je koncert kojim se Jugoslavija pridružila humanitaroj akciji Live Aid.
- Nisam odustala od obe strasti – hrane i umetnosti!
Nisam odustala od obe strasti – hrane i umetnosti!
Intervju sa Ivanom Finci, dizajnerkom hrane i stilistkinjom za hranu i piće.
pre deset leta ulazak na ESB koštao je čini mi se 25 dolara i čekalo se 60 minuta. Rekao sam samo “ne” i spiskao novce na…nešto, jebemliga.