Dodikove suze i miris heroina | Dnevnjak

Prošle nedelje, jedne užarene srede, uputili smo se u Novi Sad i našli sa pet od ukupno devet scenarista i glumaca humorističke emisije Dnevnjak. Prvo smo naleteli na Mihajla koji između ostalog tumači “Naduvanog lika”, a onda se polako skupila ekipa (koja je kasnila zbog slikanja sa fanovima iz Medicinske škole) i iz parka kod autobuske stanice prešli smo u geto, odnosno kraj koji se zove Pe-Ka (Pariske komune). Tu smo razgovarali sa Natašom, Damirom, Milošem, Danielom i Mihajlom. 

Kako je nastala ideja za Dnevnjak?

Daniel: Mnogo zdravo živimo. Iz tog zdravog života nam dolaze ideje, jedna od njih je bila da napravimo Dnevnjak.

Miloš: Mi idemo na skup ljudi zdravog života.

Mihajlo: Dodikove suze pijemo.

Miloš: Imamo ikonu Dodika koja kaplje svakih šest meseci suzu u čašu, nakapamo, popijemo i eto skeča.

Nataša: Podoji ih Dodik.

Kako ste došli do saradnje sa Radio televizijom Vojvodine?

Daniel: Mi smo otišli u RTV, rekli slušajte mi imamo neki sajt, nešto se ložimo, ‘aj oćete da snimamo neku emisiju. Doš’o direktor rek’o to bi trebala biti neka forma dnevnika, iz milion razloga u koje se mi ne razumemo, ‘ajde snimite pilot, ako vam bude dobar pilot mi ćemo potpisati nekakav ugovor i to je to. RTV nam je snimio pilot. Kad je pilot prošao onda su nas spojili sa Akademijom umetnosti i od tada nas Akademija snima.

Pomenuli ste sajt, to je Tarzanija. Znači krenulo je odatle? Ko je radio na Tarzaniji? Od koga je krenulo?

Daniel: Ja sam od početka. Mihajlo i ja jako dugo i Miloš jako dugo. Godinama traje ta muka.

Mihajlo: I onaj ćelavi (Mihailo Tešić) je jako dugo. I Vasilije Glomazić, čovek iz senke.

Daniel: On se retko pojavljuje, jer je u Beogradu, ali scenarije dosta radi. To je s Tarzanije.

Miloš: Praktično sve zasluge pripadaju Nataši Mrđi. Mi smo imali časove glume kod nje.

Mihajlo: Baš je užas postmoderne ekipa.

Gledao sam gostovanje Mihajla i Đorđija na televiziji N1 gde su predstavljeni kao urednici. Je l’ postoji neka hijerarhija među vama ili sve radite zajedno?

Damir: Radničko samoupravljanje.

Mihajlo: Svako ima jedan glas.

Daniel: Nemaš šefa. Ni u Tarzaniji ni u Dnevnjaku. Svako se pita za nešto, a kad je odluka bitnijeg tipa onda se stavi na glasanje. Prosta većina i ćao.

Mihajlo: Neposredna demokratija.

Sporedni likovi (epizodisti) su ubedljivi koliko i vi. Gde ste našli sve te ljude?

Miloš: Sve braća.

Daniel: Sporedni smo mi sa Tarzanije, ali kad smo videli da neće ići sa malo ljudi, onda smo se mi počeli ubacivati, a onda i tonci sa Akademije, producenti…

Nataša: Dosta ljudi koji se pojavljuje su ekipa sa Akademije.

Damir: Tehnička ekipa.

Miloš: Kamermani…

Daniel: Niko nije glumac sem Nataše Mrđe. Ona je jedina glumica.

Miloš: Jedina glumica, školovana, znači papir. Pitaj je šta je glumila u pozorištu.

Nataša: Neću neke lažne reference.

Šta si glumila u pozorištu?

Nataša: Drvo, cvet, itison…

Miloš: Navedi da ljudi iz pozorišta Dobrica Milutinović iz Sremske Mitrovice nisu prepoznali glumački talenat, mlade Mrđe iz sela Mrđa. Ali srećom ima jedan pametan čovek, da ne kažem kako se zove, koji ju je izvadio iz blata. A taj čovek- počinje mu ime na M, a završava se sa iloš.

Kada je emitovana prva epizoda i koliko već traje Dnevnjak?

Mihajlo: Sedam-osam meseci. Od oktobra. Devet meseci u pičku materinu.

Miloš: Porodili smo se. Sad će pući vodenjak.

Nataša: Rođendan. Da živimo srećni dugo.

Koje su bile prve reakcije na koje ste naišli? Dosta ljudi je bilo prilično skeptično, barem u početku.

Daniel: Dnevnjak nije plitak sadržaj koji se gleda na blic, nego moraš da uđeš u tematiku, i kad uđeš…

Damir: Više ne možeš da izađeš.

Miloš: I moraš u svakom liku da prepoznaš nekog svog bližnjeg, jer je dosta bitno svog bližnjeg prepoznavati.

Mihajlo: Vidi, na početku su bile loše reakcije jer je realno bilo loše. Bilo je mnogo lošije nego sad.

Miloš: Ali kad je crnogorac rek’o “neće ona niđe”. Ja sam umro od smeha.

Daniel: Mi smo to snimali četiri sata.

Koliko komunicirate sa fanovima preko društvenih mreža?

Daniel: Puno. Ja se sa svima dopisujem. Ko god mi se na instagramu obrati, ako nije debil… Slušaj mi idemo okolo po gradu, što ljudi ne rade kad ih drugi prepoznaju, zato što to izaziva anksioznost. A pošto smo mi psihički uništeni od ranije, mi tako idemo po gradu i ljudi nas samo zato vole.

Miloš: Ljudi očekuju da mi blejimo na Ušću, a mi prvo nismo iz Beograda pa ne možemo na Ušću fizički da blejimo.

Nataša: A gde bleje poznati ljudi uopšte? Gde ja sad da blejim kao poznat čovek?

Miloš: Kući. Naručuješ hranu, vozi te taksi… Nema ti da uđeš u bus ko ja i Žorž. Ja izađem u grad u ponoć, dođem kući u sedam. Vidi me pet miliona ljudi, i da me ne zna, vidi me.

Damir: Pritom smo uglavnom drogirani ili pijani što dodatno otežava našu…

Miloš: Jer ljudi osete da smo drogirani.

Damir: Jer mirišemo na drogu.

Koliko teksta napišete pre snimanja, a koliko su improvizacije?

Miloš: Osamdeset posto je napisano, onih dva’es promenimo, desi se da u improvizaciji promenimo ceo tok radnje, ali uglavnom se zna kako će početi i kako će završiti. Nismo glumci pa uradimo par puta.

Damir: Nema kaskadera, mi sami padamo uvek. Ranije je bilo sve po tekstu, sad se smanjuje to. Verujem da će biti druga sezona pola-pola.

Miloš: A scenario napišemo za pet minuta, za šest minuta bude gotov.

Iz koliko tejkova snimite skeč?

Miloš: Imamo jednu scenu gde smo ja i Damir neki bokseri, snimali smo dvadesetdevet puta jednu scenu.

Mihajlo: Pa kad ste debili, pa se smejete. Inače to nije praksa. Uglavnom se to izvlači iz drugog trećeg puta. Zato što nemamo vremena.

Nataša: Ova forma u kojoj radimo nam daje dosta slobode, i da ti likovi ne budu toliko profi… Nije akcenat konkretno na našoj glumi.

Daniel: To kad snimimo naš prvi film za dve godine, možeš odma’ najaviti.

Nataša: Rovac.

Daniel: Bar porno film. Ali to je ekskluziva velika, porno film.

Nataša: Nemoj mene da gledaš.

Sad možemo da pređemo na Dodika. Otkud ta fascinacija?

Damir: Nije to fascinacija, druže moj.

Daniel: Imao je neki govor, bruka koliko je nekulturan bio. Prema novinarima, prema svome narodu, ali je imao neku poentu. Suštinski je bio u pravu, ali ne možeš tako pričati. Centar za kulturu dijaloga Milorad Dodik. Znaš, on ne zna pričat’ s ljudima, pasivna agresija i tu je krenulo Dodik bog jer… dvaes godina šta ja radim za ovu državu, on dvaes godina na vlasti, tu bacamo rispekt.

Mihajlo: Jer treba biti glava posle dva’es godina.

Daniel: Dvaes’ godina da Bosnu vodiš, to je najgori posao.

Miloš: Jedino što apelujemo na istoričare, ako bude Before After postojao petsto godina posle naše smrti, da prikažu Dodika u knjigama istorije ili čitankama onako kako je Dodik zapravo izgledao.

Mihajlo: A to je Dodik iz devedesetdruge. Sada ćemo naći tu fotografiju da možeš ti to svetu da pokažeš.

Video sam da vas Sandra Afrika prati na tviteru, jesu li još neke poznate ličnosti izrazile simpatije?

Miloš: Nismo znali.

Nataša: Ima, ima.

Daniel: Atina Ferari. Sandra svaka čast, ali nije ona prva.

Miloš: Imamo želju da upoznamo Anu Nikolić i Severinu.

Daniel: Ana Nikolić i Rasta su nas tužili zbog kopirajta.

A Coby vas nije tužio?

Miloš: Cobiju je to promocija bila, on se čovek zahvalio. Zvao nas je u spot, ali nismo išli, jebi ga…

Nataša: Što nismo otišli?

Miloš: Nije rek’o ni datum. Ali pozdrav za Sandu Afriku.

Kako reagujete na popularnost i da li vas smaraju ljudi na ulici?

Miloš: Evo danas, sedamdesetoro ljudi iz Medicinske škole. Pijani i u gaćama, znojavi. Puni puberteta i loših ocena.

Daniel: Ne smaraju te nikad ljudi kad si dobro raspoložen, ali kad si u heroinskoj krizi onda je nezgodno. Kad je jako pravoslavlje ne smeta, ali heroin kad se uzme…

Miloš: Rivotril kad popušta…

Daniel: Bilo koji opijat, kad smo u nedostatku, onda nam baš ni ljudi nisu dragi.

Ali u suštini to je vaša svakodnevica?

Damir: Ma uvek smo mi okej raspoloženi. Vidi, ako smo imali snimanje ceo dan, vraćaš se gajbi u jedanaest uveče i onda te neko startuje, tebi nije ni do čega. Oćeš da opereš zube i skočiš s terase.

Daniel: Heroin da ubodeš u venu, a on te drži dvadeset minuta, a kriza ne čeka.

Za Novosađane delujete prilično brzo. Da li odudarate od okoline?

Daniel: Iz Novog Sada ti je ovde jedan čovek, znači provincija teška. Zato smo toliko zajebani i zato ćemo se raširiti kao kuga. Vojvodina uglavnom, ali ima i ta Tarzanija, imamo i ljudi u Beogradu. Treba nam neki Hrvat. Treba nam cigan i treba nam crnac. To nemamo, a tražimo. Ako je neki čitalac crnac, nek se javi redakciji, znači kad se javi tad se snima. Sve imamo samo nam fali crnac.

Uradili ste četiri majice. Hoće li biti još robe?

Daniel: Biće i kape i šalovi.

Miloš: Evo upravo smo dobili poziv da gostujemo u Grand Magazinu i ja se jako radujem ovom pozivu. Malagurski i Žika Jelić su gosti, idemo.

Nataša: Grand Magazin? Ma haos.

Daniel: Gde bismo hteli još ići?

Miloš: Ja bih hteo ići u Nightmare Stage kod Željka Malnara u Hrvatsku.

Daniel: Ja bih hteo u onu šetnju bulevarom, Balkanskom ulicom. Obećajte mi kada umrem da ćete me tamo provozat.

Šta znači “ajmo Vijetnam braćo”?

Mihajlo: To je iz skeča “Dan pred ispit”. Ajmo Vijetnam braćo je simbol prokrastinacije, jer on gleda utakmicu ženske košarke Vijetnam na dan pred ispit. Znači toliko mu se ne uči i nema nikakve veze sa Vijetnamom nego je samo simbol prokrastinacije.

Daniel: Vidiš, ako izbaciš Vijetnam ostane samo ajmo braćo. To je poruka naša za ovu prvu sezonu, jer ako ne krenemo ostadosmo ovde.

S obzirom na to da radite za javni servis da li dobijate ponude nekih sponzora?

Daniel: To je škakljivo pitanje, vidiš kako smo odreagovali. Mi i RTV zajedno tražimo sponzora, samo što smo mi dosta bolji u traženju sponzora, jer ih tražimo.

Kako ste zadovoljni prvom sezonom i uopšte celom avanturom?

Damir: Ja ne bih o avanturama sada, ali dobro je, sve ide nekim tokom.

Daniel: Dobro je, imali smo sreće. Jer Gospod ako te ne voli… ali ako te voli imaćeš sve, jer si u duši čist.

Nataša: Brda heroina su ga prosvetlila, shvatio je suštinu. Svi smo jedno.

Daniel: Nismo svi jedno, ja sam ipak Duluvra.

Koje formate skečeva ćete zadržati i dalje?

Mihajlo: To niko ne zna jer stalno nešto novo dolazi. Nama nešto novo kad padne na pamet to se mora gurati odmah i ne može da čeka. A ovo što je dobro lako napuštamo jer nas smori. Evo na primer taj filmofil jako dobro prolazi, lako se snima, al’ se Milošu ne sviđa i onda sasvim moguće da ga možda nečemo raditi.

Daniel: Jako su dobro ispala ova četiri filmofila i sad ga možemo razvodniti. Sad možemo napraviti još šest-sedam i onda će dva poslednja biti slabija, neće ostaviti jak utisak, a ovaj govnar pošto je mlad, a mladim ljudima muda još nisu narasla, onda on neće, boji se, njemu je još bitno šta masa misli.

Damir: Ali taj deo da smori, to jeste tako. Vidiš, sukob studenata kad snimiš deset puta više te neće, jer je isto.

Daniel: Mi sad da snimimo još sedam filmofila ljudi će nas smarati ‘ajde još. Tako i sukob studenata.

Damir: Znači svaki ubije i broj pregleda i sve, ali nema više suštine.

Nataša: Oni više ne uživaju to da snimaju.

Damir: Na lajv nastupima je dobro, ruku na srce zato što smo idioti, ali u studiju…

Imate i nastupe?

Damir: Da, fakulteti, kulturni centri manje-više to je to.

Daniel: Ko da ške. Ali imamo ogromno poštovanje prema braći iz dijaspore, pošto nam se pola društva odselilo, biće posebna epizoda za braću u dijaspori. Hoćemo i jednu predstavu da napravimo, od sat vremena, pošto sad tako izvodimo skečeve, uvežemo tri-četir skeča i to tako izvodimo, a to traje nekih pola sata.

Nataša: To nije nešto da sad igraš u pozorištu.

Da li više ciljate na film ili pozorište?

Daniel: I jedno i drugo. Što više medija to bolje. Treba nam samo oprema za film. Rad na televiziji te na milion načina ograničava. Ako ne uspemo skupit pare, oko Nove godine krećemo u pljačke.

Nataša: Pa šta nam Bog da.

Damir: Svako će biti zadužen za jedan rejon. Ja ću po Detelinari da pljačkam… ili ćemo prodat Mrđu.

Kickstarter?

Daniel: Deset hiljada dobiješ za scenario, ako ti prođe. Nekih milion dinara možeš naštelovati i Kickstarter verovatno. Ali onda ti publika daje pare i ima svoja očekivanja.

Nataša: Težimo da budemo što nezavisniji ubuduće.

Daniel: Bolje biti zavistan od televizije nego od publike.

Nataša: Mnogo su se poistovetili.

Damir: Uvedeš novog lika odma’ ti jebu majku.

Daniel: Za džabe ti jebu mater, još ako ti plati publika…

Mihajlo: Ne samo za lika, nego izađu tri skeča i imaš komentar uskratili ste nas za klipove.

Nataša: Ne možemo ni mi više da se prilagođavamo onome što ljudi očekuju od nas.

Daniel: Sad je gotovo. Kad pređeš sto hiljada pretplatnika u Srbiji to je skoro k’o nacionalna televizija. Ti tu možeš da vedriš i oblačiš, mi ćemo imati dvesta-trista hiljada.

Miloš je rekao kako ste sami krivi za takav odnos koji publika ima.

Miloš: Mi smo sa njima na ulici kao ortaci, i onda oni misle da te znaju dvesta godina i da mogu da ti kažu ‘ej druže znaš… Priđe ti klinac od dvanaest godina i počne da ti kenja kako treba nešto bolje.

Daniel: Nismo mi pogrešili. Mi smo uradili ono što smo hteli. Odnos sa fanovima nikad nije niko bolje izgradio. Zato što nas zovu braćo.

Damir: Izađeš na kej i piješ sa ljudima.

Kakva je perspektiva Dnevnjaka s obzirom na promene u uredništvu RTV? Da li biste mogli da radite nezavisno?

Daniel: Mi imamo ugovor do kraja godine sa RTV-om. Došla je ta nova uprava, mi niti znamo njih niti znamo ove stare. Došli smo tamo videli direktora kad smo potpisali ugovor i od tada im donosimo epizode na USB-u i oni stiskaju play.

Miloš: Imali smo skoro problem sa kopirajtom gde RTV nije stao uz nas, nego su nam rekli da ćemo mi platiti te pare ako neko bude tražio, i s ponosom mogu reći da ćemo sad krenuti u proces pridruživanja IDJ Videos koji  nas je zvao dvadeset puta i dao nam fenomenalne uslove.

Daniel: Prva i osnovna stvar zbog koje smo dobili emisiju je da gađamo publiku od 15 do 35 godina. Ti kad imaš kamere lako je napraviti gledanost. Nismo mi čudo od talenta, ali teško je ubosti nišu, a to smo na RTV-u uradili i oni sad imaju zabavni program na vrlo visokom nivou za sve uzraste, što nemaju mnoge televizije.

Koje humorističke programe, serije volite?

Svi: Bukse (Books of Knjige) i Glavatu Majmunčinu!

Šta slušate? Šta vam je na telefonima ovih dana?

Mihajlo: Francuski trep, Kardež i Bekfleš.

Nataša: Ja, bosanski rep.

Miloš: Dječaci, Kiša Metaka, Juice.

Daniel: Numero numero. Numero numero. Pablo. To slušam već tri meseca.