Da li imate preko 18 godina?

BICIKLOM NA MORE 2

Beograd / Tara / Risan

0
0

U prvom delu mini serijala Biciklom na more iskoristili smo piktoresknu Azurnu obalu i Provansu da vas namamimo na ovu ideju. U nastavku, Nenad Mojsilović nudi pitomiju varijantu – odlazak do Crne Gore, uz rafting na Tari.

Plan da se krene bajsevima na more pojavio se sasvim slučajno prilikom dogovaranja za odlazak na rafting na reci Tari za vreme prvomajskih praznika. Drugar Boris Gengo i ja smo odlučili da se priključimo društvu, ali smo odlučili da idemo do tamo bajsevima. Znali smo da nas očekuje nekih 350 km do mesta gde je kamp na reci Tari, a kako nismo previše vozili bajs od početka godine, plan je bio da odmah krenemo sa vožnjama kako bismo se što bolje pripremili.

Na našu veliku sreću Beograd nudi zaista velike mogućnosti po pitanju staza kojima može da se vozi, tako da smo mogli da odemo na relativno duže ture, a da ne budemo previše odsutni. Prve vožnje smo odradili krajem marta i početkom aprila po izuzetno hladnom vremenu. Svideo nam se predeo dunavskog i tamiškog nasipa, tako da smo dosta vozili po neravnom terenu u okolini Sefkerina, Čente, Kovilova, Besnog Foka, Opovoa, Padinske skele, Jabučkog rita i Ovče. Prva “dužina” i neko testiranje za vožnju ka moru bila je kružna vožnja iz Beograda, preko Pančeva, Smedereva, Grocke, Avale, pa sve nazad do Beograda.

sone2

Ruta koju smo zamislili je bila sledeća: Dan 1. – Beograd – Obrenovac – Ub – Valjevo – Debelo brdo – Bajina Bašta, Dan 2. – Bajina Bašta – Tara (Kaluđerske bare) – Kremna – Višegrad – Goražde – Foča – Šćepan polje (rafting), Dan 3. – Šćepan polje, kanjon reke Pive ─ Plužine – Nikšić – Vilusi – Risan (more) – sve ukupno 535km.

Neka dnevna vožnja je bila u proseku oko 160km. Prvog dana veliki uspon je bio od Valjeva preko Debelog brda do Bajine Bašte, a drugog je bio uspon na planinu Taru preko Kaluđerskih bara. Vožnja kroz Crnu Goru je bila možda čak i lakša od prva dva dana vožnje po Srbiji i BIH, možda najviše zbog konstantnog, ali ne tako strmog uspona kao što su Debelo Brdo (cc 35km) i Kaluđerske Bare.

Znali smo da ne smemo da se previše zaustavljamo kako bismo uspeli da u toku dana ispoštujemo kilometražu tako da su pauze bile najviše zbog vode i hane, a jedna veća pauza bila je oko podneva, jer je tada bilo najjače sunce i nismo hteli da se premaramo previše. Prvog dana to je bilo Valjevo u koje smo stigli oko 11 ujutru kada je temperatura već bila blizu 40 ºC (a termin je bio za 01.maj). Drugog dana ta veća pauza bila je u Višegradu gde smo odmarali u hladovini jednog hrasta odmah pored starog mosta (Na Drini ćuprija) nadomak predivne Drine.

sone6

Spavanja smo planirali u mestima Bajina Bašta, Šćepan polje (rafting) i posle negde na moru. To nas i nije toliko zanimalo jer smo samo želeli da vidimo more :). Ono što nismo planirali, a što je zaista predstavilo najveći problem na putu jesu čeone lampe. Naime, ni jedan tunel koji smo morali da prođemo nije bio osvetljen (apsurd koji se dogodio zbog neizmirenih računa za struju), a neki su bili dugački i više od 1,5km. To se odnosilo najviše na potez između Višegrada i Foče, ali i na jedan tunel između Kremne i Drvengrada (Mokra gora). Naše čeone lampe su bile kao svetla na telefonu Nokia 3310, tako da je prolazak šlepera pored nas pri brzini 60-70 km/h bio nimalo prijatan.

Bicikle koje smo vozili bile su različite. Ja sam krenuo na mom MTB bajku, ali sam mu zamenio točkove i stavio „slik gume“ manjeg promera, kako bih sebi olakšao dugu drumsku vožnju, a Boris je krenuo na „Hibrid-u“, bajsu koji je imao imao gradski ram, viljušku bez amortizera, pogon od MTB-a, ali šajbne od drumaša sa 28’’ točkovima.

Na jačim penjanjima meni je bilo mnogo lakše, jer je prenos na mom MTB-u bio pogodniji za uzbrdice nego na Borisovom „Hibrid-u“ tako da smo se povremeno menjali kako bi nam obojici put lakše pao.

Poneli smo samo rančeve sa osnovnom opremom, malo presvlake, hranu, mapu puta, kamerice i naravno pregršt dobre volje. Sada kada se sećam puta u retrospektivi, mislim da zapravo nismo ni znali šta radimo, već smo samo hteli da krenemo na more i da uradmo nešto novo.

Ova avantura je stvarno nešto izuzetno što smo uradili i otvorila nam je vidike kasnije ka mnogim drugim avanturama na bajsevima. Prošli smo predivne terene Srbije, BIH i CG koje bi u drugoj varijanti prošli samo kolima ili busom. Sa druge strane, upoznali smo mnogo dobrih i prijatnih ljudi i lepo se družili tokom celog puta.

Preporuka za sve ljude koji žele da krenu na ovakvu ili sličnu avaturu jeste da prvo naprave okviran plan kojeg će se držati po pitanju rute, broja dana, spavanja i svega sličnog, ali i da procene svoje mogućnosti. Odlazak na more nije obaranje rekorda, tako da nije bitno da li ste dole za dva ili pet dana, već je bitno da uživate u svakom trenutku putovanja. Ako preterate prvog dana, nećete moći da vozite trećeg i to je jako bitno. Naravno da će biti teško kada naiđe neko brdo, ali isto tako sledi i uživanje kada krene spuštanje sa druge strane. Nas je ovaj odlazak neplanirano pripremio za sledeći koji nas čeka u avgustu ove godine kada krećemo u obilazak poznate svetske trase na Nepalu – Anapurna trek, tako da se nadamo da će i drugim ljubiteljima biciklizma to biti startna tačka ka novim avanturama. Uživajte.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: