Da li imate preko 18 godina?

BICIKLOM NA MORE 3

Saveti / Zakon / Informacije

0
0

Posle putopisa Sandre i Nenada koji su se biciklima vozili po Azurnoj obali i Provansi, odnosno Tari i Crnoj gori, za kraj mini serijala Biciklom na more ostavili smo korisne informacije, praktične savete i rupe u zakonu. Obratili smo se ekipi iz Ulice za bicikliste, poznatije pod imenom svoje akcije – Kritična masa, koja svake poslednje subote u mesecu okuplja bicikliste entuzijaste i vožnjom po gradu skreće pažnju vlasti na probleme sa kojima se biciklisiti suočavaju, ali i podstiče ljude da se manje kreću kolima.

Koliko je bezbedno putovati biciklom po Srbiji?

Na otvorenom putu je situacija za vožnju bicikla vrlo jednostavna – drži se pravac i putuje se ravno, putanja svih koji učestvuju u saobraćaju je predvidiva i manje su šanse da dođe do nesreće nego u gradu, gde postoji puno više tačaka na kojima je konlfikt moguć.

Na šta vozači koji se nisu nikada upustili u ovakvu avanturu treba da obrate pažnju?

Na stanje puteva kojima će ići. Na nekim putevima je bolja, na nekim lošija situacija, a to zavisi od kvaliteta asfalta, širine puta, zatim opremljenosti puta (za bezbednost je bolje da je pored puta njihva, nego litica ili bankina), od intenziteta saobraćaja i od toga da li taj saobraćaj čine prevashodno automobili ili tu ima i puno autobusa, kamiona…

Zatim, kvalitetna osvetljenost bicikla i vozača (višestruke prednje i zadnje sijalice i spotlight lampe, reflex-markeri, fluo-prsluci) kako bi bicikl i vozač bili lako uočljivi i sa veće udaljenosti i u svim vremenskim uslovima, zatim odmorišta koja nude mesto za kratki predah ili prenoćište gde se lako može desiti da ostanete bez vašeg bicikla i prtljaga ukoliko isti nisu dobro osigurani.

Takođe se treba pobrinuti i za konstantnu zalihu sveže pijaće vode i namirnicama koje nadoknađuju izgubljenu energiju tokom dužih vožnji. Osim ovoga, poželjna je i propisna biciklistička odeća i prateća oprema koja čini vožnju neuporedivo prijatnijom i lakšom! Podrazumeva se da je bicikl pre svakog dužeg puta pregledan u servisu i tehnički potpuno ispravan i da uz sebe imate set rezervnih pneumatika, pumpu i mini-set najosnovnijeg alata.

Kakav bicikl biste preporučili za put do mora?

“Treking” bicikli ili “Hibridi” su dve najpopularnije podvrste bicikala za duža putovanja tokom kojih se akcenat ne stavlja na prolazno vreme provedeno na putu već na pouzdanost i izdržljivost celog bicikla. Ove vrste bicikala krasi veoma jaka konstrukcija i mogu uz pomoć dodatnih nosača i bisaga nositi znatnu količinu prtljaga što je često veoma bitno ukoliko se odlučite da sa sobom nosite i šator i prateću opremu za kampovanje i pripremu hrane, što putniku pruža potpunu autonomiju kretanja i planiranja dnevnih ruta i smanjuje uticaj vremenskih uslova na planiranje puta.

Šta kaže zakon o biciklistima na autoputu?

Kratko i jasno ne, a to važi i za motoput. U Srbiji to ne predstavlja veliki problem, jer autoput i motoput uvek imaju alternativu u vidu manje prometnog i za bicikliste ionako udobnijeg puta, a takvim putevima je često putanja i kraća.

Međutim, ono što je propust u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima koji zatvara autoputeve i motoputeve za bicikle bez izuzetaka jesu granični prelazi i mostovi koji su često jedini način da se pređe u drugu državu, odnosno preko reke, a deo su autoputa, odnosno motoputa. Smatram da vozači bicikla koji bi na tim deonicama koristili autoput ili motoput imaju dobar argument ako ih policija zaustavi, mada među biciklistima nikada nisam čuo da se to desilo. A što se bezbednosti vožnje bicikla na autoputu tiče – zaustavna traka je možda i bezbednija od ivice kolovoza na manjem putu. Jedino je jako neprijatno zbog buke brzih vozila i bočnih vetrova koje stvaraju.

bicikli4

Šta je vaša inicijativa uspela da uradi do sada da poboljša položaj biciklista?

Podigli smo broj bicikala na ulicama. Mnogo, mnogo statistika ukazuje na to da veći broj bicikala na ulicama gradova znači bezbedniji saobraćaj ne samo za vozače bicikala, već i za pešake, pa i vozače motornih vozila, a to je očigledno slučaj i u Beogradu.

Mislim da su se pojedini izvesno nervozni vozači automobila konačno navikli na činjenicu da i bicikli mogu biti na kolovozu (u skladu sa zakonom), pa se sve manje priča o verbalnim napadima vozača auta na vozače bicikla, jer se to i manje dešava. Mislim da je to najvažnije.

Ono što je bitno da se desi sledeće jeste da sa vizijom grada sa manje automobila planiramo i u kontinuitetu gradimo bezbednu infrastrukturu za bicikle. Za to nam je potrebna podrška gradske uprave, koju još uvek nemamo. Od Sekretarijata za saobraćaj nikada nismo dobili ni deklarativnu podršku za naš mesečni skup i druge akcije. Umesto toga, deluje kao da je cilj gradske uprave da dodatno automobilizuje Beograd, što je razvojna politika od koje je ceo razvijeni svet odavno odustao, a umesto toga razvoj se određuje prema principu ekološkoj održivosti saobraćaja. Bicikl je svugde katalizator ove promene.

Spomenut je mesečni skup, pa sledi i o tome: Kritična masa je događaj koji se dešava svake poslednje subote u mesecu od 5 sati sa Trga republike, prosek je oko 300 učesnika. Cilj ovog skupa je upravo da promovišemo bicikl kao prevozno sredstvo i da povećanjem broja bicikala na ulicama smanjimo broj automobila, a time i saobraćajne gužve, probleme sa parkiranjem, zagađenost vazduha… I mi to radimo već 40. mesec za redom, sada u julu. Neprestano se trudimo da ovaj događaj na svakav način promovišemo, jer je taj jedan dan svakog meseca dan kada svi zajedno možemo da vidimo koliko bi nam okruženje bilo prijatnije da se automobili zamene biciklima, uz to i da se dobro zabavimo i da sugrađanima skrenemo pažnju na naše pravo na bezbedan tretman u saobraćaju.

bicikli5

Foto: Sandra Pejić

Cover foto: Diogo Tavares

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: