Da li imate preko 18 godina?

Biblioteka Radmile Petrović

Radmila Petrović otkriva nam koji su naslovi obeležili njenu poeziju, ali i koje su to knjige u kojima je presovala biljke. 

„Devojčice koje se ovako rode ne poznaju bogove“, ne priznaju Kosovo, traže oproštaj što su žene. Te devojčice, šmeker-devojke koje se sreću u Užicu, Arilju ili Požeškoj ulici nose svoju sudbinu zapisanu u poeziji, neposrednoj, neprijatnoj i neophodnoj podjednako kao „perorez u džepu i žice u brushalteru“. One pišu pesme koje ima ko da čita. Jedna takva devojčica je Radmila Petrović, pesnikinja koja iza sebe ima nekoliko zbirki i pesničkih nagrada, a poslednja knjiga poezije „Moja mama zna šta se dešava u gradovima“, svedočim, dobila je aplauz publike.

Njen nas je izraz osvojio, teme rastužile, nasmejale, naterale da se zamislimo. Te su nas pesme uhvatile za ruku i kao da su nam rekle ’izvolite, upoznajte poeziju; ona nije neka nakićena madam, obučena za pesničke večeri sa ograničenim brojem mesta, profesore, znalce, ona je jedna obična devojka korja priča u ritmu svoje svakodnevice’.

Radmila Petrović nije razmišljala o pisanju poezije do sedamnaeste godine. Ali tada je pronašla mir. Njene brige nestaju i kad čita. Ona čita u gradskom prevozu, pri odlasku i povratku sa posla, čita na najobičnijim mestima jer su za dobre knjige ona sasvim dovoljna. Ali, nije dovoljno vremena da se uhvate svi ti sjajni naslovi.

„Sevap meni preporučiti neku dobru knjigu jer većinu takvih ja još uvek nisam pročitala.“

Poezija Radmile Petrović oduševila me je, a ništa manje nije me iznenadila njena biblioteka. Ona je mala, kompaktna, lako prenosiva i iskrena. Njena poezija i biblioteka jedna su celina, a ujedno i neodvojivi deo njenog unutrašnjeg prtljaga koji će Radmila poneti sa sobom gde god da ode.

“Večiti kalendar”, nepoznati/narodni autor/i

Pre svega, Večiti kalendar. To je knjiga koja je najviše uticala na mene. Ne Hamsun, ne Uelbek, nikako Dostojevski. Ovo je knjiga koju smo deda i ja čitali godinama. Dakle, gatanje u karte, predviđanje sa plećke, kako sastaviti, kako rastaviti ljubavni par (kunem se, nikad nisam primenila), čitanje sudbine sa dlana, horoskopi i sve ostalo (tačnije: sanovnik, horoskop, planetar, roždanik, gatanja o sudbini i događajima) zbog čega godinama znam ili se pitam postoji li nešto izvan racionalnog i praktičnog. A najbolje od svega, prošle godine sam na jednom čitanju poezije upoznala devojku čiji je deda štampao tu knjigu i saznala da je od njene prodaje sagradio veliku kuću u Beogradu, kao i da je deo pripao pomenutoj unuci koju, ako ovo čita, pozdravljam!

“Narodni lekar”, grupa autora

Kad nešto zaboli, prvo smo se hvatali za “Narodnog lekara”. Ova knjiga mi je takođe poslužila i za presovanje biljaka za herbarijum u petom razredu, što mi je deda teško oprostio.

“Zašto se niste ubili”, Viktor Frankl
& “Otmenost ježa”, Mjurijel Barberi

Budući da se neprestano pitam kako treba živeti i u čemu je stvar, za sada su mi najveću delimičnu utehu, pojedinačno, pružile knijge: “Zašto se niste ubili” Viktora Frankla i “Otmenost ježa” Mjurijel Barberi. Nekad uzmem parče tonus hleba ili nešto podjednako gurmanski minimalistično i pomislim kako ono može da spasi nečiji život ili ga učini srećnim. Naspram toga stavim te neke stvari koje sam ja smestila na svoj spisak za dosezanje lične sreće i pomislim kako je moja lista čista glupost. Sa druge strane, manje ekstremno, “Otmenost ježa” daje suptilni odgovor na gore postavljeno pitanje. Rečenica koju pamtim iz te knjige je: Imajte jednu prijateljicu, ali dobro je odaberite. I da, knjiga neprestano koristi sintagmu „dama u duši“, a ja mislim da se jedino tamo može biti prava dama.

“Vegetarijanka”, Han Kang
& “Venerini i ostali bregovi”, Ana Marija Grbić

Spojnica ovim knjigama je talentovana Ana Marija Grbić, jednu je prevela, drugu napisala. “Vegetarijanka” je uzela neke značajne nagrade, nisam kompetentna da kažem zasluženo, ali reći ću to. Ta knjiga je svojevrsno upozorenje, stalno podignuto – usporite brzinu i pogledajte gde se nalazite u svom životu, odnosno koliko ste tu za sebe, a koliko se žrtvujete radi drugih. “Venerini i ostali bregovi” je poema koju sam čitala sigurno tri meseca, a u njenom fizičkom obimu ne postoji opravdanje da se čita toliko dugo. Skupljam hrabrost da se vratim na prolazak kroz tu knjigu, da vidim da li se tamo upalilo neko svetlo jer me je, najiskrenije, tri meseca bacala u duboku tugu, a nisam znala tačno zašto.

“Nemaju sve kuće dvorište”, Katarina Mitrović
& “Mi, marije”, Marija Dragnić

Izdavačka kuća Enklava je, između ostalog, ove godine iznedrila eksperimentalni roman u stihu “Nemaju sve kuće dvorište” Katarine Mitrović. Neki su rekli da roman govori o depresiji, autorka kaže da se radi o anksioznosti, a ja bih rekla da roman maestralno govori o samosabotaži. Lirski subjekat postavlja retoričko pitanje Hoće li neko konačno priznati/ da se plaši/ svako jutro kada ustane/ da se plaši/ svako veče kada legne i znate šta – on sam tj. glavna junakinja vas ščepa, provede kroz sav taj strah i dovede na kraj pre nego stignete da procenjujete književne kvalitete, kojih, uzgred rečeno,  itekako ima. Najsvežija knjiga stigla iz Enklave je “Mi, marije”, Marije Dragnić, to je ono što trenutno čitam. Poeziju generalno čitam polako i po malo, a ono što za sada mogu da kažem je da odavno nisam srela simpatičnijeg i prijemčivijeg lirskog subjekta od Marijine Koke Tadić. Radujem se ostalima koji će progovoriti iz ove knjige, a obaveštena sam da ih ima nekoliko i da je umeće autora na takvom nivou da se ne može pretpostaviti kako je to napisala jedna osoba, barem tako kaže Tanja Stupar Trifunović, a vi i ja ćemo već proveriti.

“Otkako sam kupila labuda”, Tanja Stupar Trifunović

Kad smo već kod Tanje, fenomenalan roman. Mnogi kojima sam „oglasila“ njegovo postojanje i ja smo ga jedva preživeli.

“Ptice”, Tarjej Vesos
& Glad, Knut Hamsun

Ove knjige bi trebalo da provežbaju vašu empatiju i da pokažu koliko je velika ovakva književnost, „nevelika“ po obimu i nameri.

“Uhvati zeca”, Lana Bastašić

Čuli ste sigurno mnogo toga o ovoj knjizi, a ja samo želim da izrazim žaljenje povodom činjenice da sjajan roman Lane Bastašić nije u našoj zemlji dobio nijednu nagradu.

I naravno, sva preostala divna poezija i sve preostale pročitane, a većinom još nepročitane male, a velike knjige…

Pitanje za čitatelje/Pomoć

Danima pokušavam da se setim kako se zove roman koji sam pročitala pre četiri godine. Ono što znam: ima oko sto stranica, pisan je po delovima/poglavljima i može se naći na internetu. Mislim da je naslov jedna reč. Radi se o čoveku koji negde ima ljubavnicu, a ima i ženu, i sećam se nekih plavih cvetova koje ostavlja žena ili ljubavnica, a na kraju otkrivamo da je žena u tajnosti otišla i rekla ljubavnici nešto. Onome ko pogodi obećavam neku lepu knjigu na poklon!

Naslovna fotografija: Ema Bednarž   

Lajkuj:

Komentari:

  1. Helena says:

    Mislim da je knjiga u pitanju Svila, Alesandro Bariko.

  2. Nebo says:

    Žena je bila i žena i ljubavnica. Da, i meni je na pamet pala Svila, Alesandra Barika. Je l’ to tačan odgovor? :) Radmila – samo nastavi da pišeš i živiš iskreno (tako se dojmiš nama koji volimo da te čitamo)!

  3. Nevena says:

    Divan, iskren i nepretenciozan izbor! <3

Ostavite komentar:

Slični članci: