Da li imate preko 18 godina?

Neophodni su angažovani, inovativni i originalni mediji

Intervju sa Anom Martinoli, docentkinjom na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, o radiju u Srbiji, odnosu mladih i medija i kvalitetnim letnjim programima.

Izjednačavanje komercijalnog sa estradom i banalnim, jeftinim, vulgarnim je veliki problem na ovdašnjem tržištu. Komercijalni mediji ne mora i ne bi trebalo da bude samo to, može da bude i kvalitetan, angažovan, savremen, progresivan, pa i avangardan. Mediji moraju da se podsete da njihov  posao nije samo profit, već su u poslu koji u fokusu mora imati javni interes, odnosno interes publike – rekla je na početku ovog razgovora Ana Martinoli, docentkinja na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Ona je nedavno u UK Parobrod predstavila svoju knjigu “Strategije programiranja komercijalnog radija – Kako se pravi dobar radio?”. U intervjuu za Before After Ana Martinoli daje svoj pogled na odnos mladih i medija, šta je dobar medij, ali i koja su to gradska dešavanja koja voli u Beogradu.

ana-martinoli-i-mario-perovic

Koja je bila ideja kada si počela da pišeš knjigu i zašto je važno da postoji literatura koja se bavi medijima u Srbiji danas?

Bilo ih je nekoliko. Prva i najpraktičnija bila je da se studentima medija, studentima radio produkcije ponajviše, obezbedi literatura koja ih upoznaje sa praktičnim aspektima proizvodnje radijskog programa, komunikacijom sa slušaocima, “pravljenjem” radijske zvezde, prodajom programa, građenjem imidža radio stanice, kao i da se studenti upoznaju sa trenutnom situacijom na komercijalnom radijskom tržištu u Srbiji. Drugi motiv je bio da se se osvrnem na ovdašnju savremenu praksu medija koji je moj profesionalni izbor proteklih 20 godina i za koji smatram da ima mnogo više potencijala nego što mu se u Srbiji daje kredita i prostora.

Radio je potisnut na marginu, televizija je primarna, ima najviše uticaja na publiku, a s Internetom se stiče utisak da će radio nestati, iako upravo digitalne tehnologije radiju daju mogućnost za novu renesansu.

Bila mi je želja da napišem nešto što rezimira i analizira vrlo kritički srpsko radijsko tržište – to se možda neće dopasti nekim komercijalnim stanicama – ali, s druge strane locira probleme na tržištu komercijalnog radija u Srbiji i daje podsticaj i ideju u kom pravcu radio može da se razvija u budućnosti.

Koje je tvoje mišljenje o odnosu mladih i medija u Srbiji? Odnosno koliko su sposobni da tumače medijske sadržaje, a koliko su u suštini zainsteresovani da protumače te iste sadržaje?

Mislim da se mladi kod nas dosta potcenjuju i preovlađuje utisak da su uglavnom nezainteresovani. To nije uopšte tačno, mislim da su mladi najzainteresovanija, najradoznalija grupa publike na svakom tržištu, a istovremeno predstavljaju i veoma zahtevan segment auditorijuma jer upravo oni najčešće otkrivaju i uspostavljaju trendove, rado eksperimentišu sa novim tehnologijama, preispituju tradicionalne modele komuniciranja i izvore informisanja. Mislim da za takvu mladu publiku kod nas nema lokalno proizvedenih, atraktivnih sadržaja, štaviše, utisak mi je da se mladima, na pravi način, mediji i ne bave. Kada se osvrnemo na radijsku ponudu, ona je vrlo ograničena i predvidljiva, ona mladoj osobi nudi – najveće hitove, “najbolju novu muziku”, poneku vest iz šou-biznisa koja nema nikakvu kopču, ni važnost za svakodnevni, stvarni život slušalaca, dominira neka površna, isključivo zabavna funkcija programa. Ukratko, nema sadržaja koji se bavi mladima na način koji će da ih podstakne da razmišljaju, da se angažuju, niti ima sadržaja koji se uopšte promišljaju šta je to što mlade zanima, motiviše, inspiriše. U tom smislu je jako važna aktivnost koja se odvija na Internetu, pojedinačne inicijative i medijski projekti, kao što su radio NOFM, B-Ton ili Mjehur Na Mreži. Mislim da u ovom trenutku upravo takvi projekti radio drže živim, vitalnim i mislim da mlada publika to prepoznaje.

Šta je za tebe dobar radio i šta jedan mediji čini dobrim?

Bilo mi je jako važno da u uvodu knjige objasnim da sam termin dobar uvela zato što imam utisak da se radio stanice bore isključivo za epitete najslušanije, najbolje, najpopularnije, ali se ne trude da budu svojim slušaocima važne.

Dobar mediji je onaj medij koji je relevantan, angažovan, inovativan, originalan, za koji se publika emotivno vezuje. Dobar medij mora da nudi sadržaj, ne predah, mora da aktivira, ne da pasivizuje.

To posebno nedostaje upravo u programima komercijalnog radija kod nas. Retke su, ako uopšte i postoje, radio stanice kod nas koje kada bi danas prestale da postoje ne bi mogle momentalno da budu zamenjene nekom drugom, skoro sličnom stanicom, jer sve stanice danas žele da budu jukebox i mp3 plejer, a ne proizvođač originalnog, govornog sadržaja. Sve je slično i za slušaoce, uglavnom, suštinski nebitno. Zato bi dobar radio bio onaj radio koji je svojim slušaocima važan, nezamenljiv, koji pomaže svojoj publici da se razvija, a ne stvara od nje samo pasivnog potrošača.

Koliko Internet i nove tehnologije olakšavaju/otežavaju jednom mediju da bude dobar?

Mi zaista sada živimo u najvećoj medijskoj revoluciji od pojave televizije. Ta revolucija nije donela samo mnogo više medijskih kanala i mnogo veći izbor saržaja, već je i publiku učinila mnogo moćnijom nego što je ona to bila pre nekoliko decenija – publika danas proizvodi sadržaje, aktivno bira, učestvuje. U tom smislu Internet i digitalne tehnologije uopšte  nude mogućnost da svako od nas ponudi onaj medijski sadržaj za koji misli da je važan ili aktuelan. Istovremeno, publika je mnogo više fragmentirana, zahtevnija, medijski sadržaji su automatizovani, pažnju publike je teško privući, a posebno zadržati, tako da je osvajanje publike u savremenom medijskom okruženju sasvim drugačiji izazov nego pre samo jedne decenije i tu vrstu pritiska osećaju svi koji se bave medijima. Ako o tome razmišljamo iz perspektive radio stanica, Internet i brojne aplikacije i servisi danas nude pristup beskonačnim nizovima pesama, selektovanih po najrazličitijim kriterijumima, od raspoloženja i atmosfere do žanra. Imajući to u vidu, potpuno je besmisleno pozicionirati stanice danas isključivo kroz muzičku ponudu – najveće hitove možemo da dobijemo bilo gde, a kreativan, originalan, autentičan sadržaj, govor, autore samo od radija. Tu leži najveći izazov i najveći zadatak za stanice koje žele da budu dobre. Prošle godine u Americi podcast je, recimo, doživeo apsolutni bum na tržištu, čitavih 10 godina od momenta kad se pojavio. Brojni govorni audio serijali, od fikcije do dokumentarnih sadržaja, bili su među najpopularnijim i komercijalno najisplativijim medijskim sadržajima na tamošnjem tržištu, koji su podstakli radio industriju da iznova pristupi osmišljavanju ne samo programskih, već i biznis modela. I to je jedna vredna lekcija kako radio danas može da iskoristi nove tehnologije i da praktično ponovo promisli svoju poziciju na tržištu.

Da li se preko medija i društvenih mreža informišeš o dešavanjima u gradu i dešavanja u tvom okruženju? Koja dešavanja u Beogradu voliš da posećuješ?

Skoro potpuno preko društvenih mreža, odabranih stranica koje su zapravo agregatori vesti i preko kruga prijatelja. Trenutno su mi najzanimljiviji programi koji su u svojoj osnovi edukativni, ali ne klasična predavanja, nego programi koji su spakovani kao multimedijalna dešavanja. To su događaji kakva je bila SHARE konferencija prve godine, nešto što sada radi Resonate…

A koja dešavanja voliš da posećuješ u Beogradu tokom leta?

U Beogradu leti volim Filmstreet. To je događaj koji volim zbog njegove ležernosti, opuštenosti, plus je uvek jako zanimljiva selekciju filmova, pogotovo za mlade – za njih Filmstreet dođe nešto kao letnja filmska lektira. Ono što bih volela da istaknem jeste činjenica da, kada je u pitanju kultura u gradu, najatraktivnija i najživlja ponuda dolazi iz malih, nezavisnih kulturnih centara kao što su KC Grad, Parobrod, Mikser House, i to je važno pohvaliti i podržati.  Meni kao konzumentu sadržaja iz kulture i umetnosti na primer leti smeta što uglavnom sve zamre: pozorišta su zatvorena, u bioskopima tek poneki novi film, imamo jedan veliki muzički festival i to je sve… a leti imaš možda čak i najviše vremena za događaje u gradu, tako da to mi nedostaje – više dešavanja, malo više živosti, entuzijazma, truda i ideja tokom leta u Beogradu.

ana-martinoli-kraj

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: