Loading...
Da li imate preko 18 godina?

Još samo…jedan…potez

Moja droga se zove “Civilizacija”. I moj diler je... Da li mislite da je vreme da pomognete sebi? Da li je ovo trenutak da kažete sada je kraj? Ili ipak ne.

6

Negde u Beogradu, Novembar 2016…

DOMAĆIN : Dobro veče svima.

SVI : DOBRO VEČEEEEE!

DOMAĆIN : Kako ste? Ma dobro ste, znam ja vas. Nego, večeras imamo novog gosta. Ovde je po prvi put. I samo da znate, bilo mu je jako teško da smogne snage da dođe i da se druži sa nama. Ali svi vi znate kako je prvi korak najteži, zar ne!

SVI : ZNAAAAAMOOOO!

DOMAĆIN : E, pa dobro, onda. Miloše, izvoli.

MILOŠ : Dobro veče.

SVI : ZDRAVO MILOŠE!

MILOŠ : Ja sam Miloš, imam trideset i šest godina, i iz Beograda sam. I…ja imam problem.

(muk)

MILOŠ : Ja sam narkoman.

(uzdasi)

MILOŠ : Moja droga se zove “Civilizacija”. I moj diler je…

(tenzija raste)

MILOŠ : …Sid Majer.

(gospođa iz prvog reda se onesvešćuje. Domaćin prilazi i podiže je nazad na stolicu)

DOMAĆIN : Vode, molim vas, nek’ neko da vode…dobro Miloše, ne moraš baš odmah tako. Gospođa Milena je jako osetljiva otkako je pre šest godina izgubila četvoromesečnu partiju Civ IV na Deity nivou jer su joj konvertovali sve gradove u Islam.

MILOŠ : Auh…izvinite. Izvinite molim vas. Ali da…okej. Pa, u redu…sad ide onaj deo kad ja vama pričam kako je sve to počelo, jel’da?

(klimanje glavom)

4

MILOŠ : Dobro, dobro…pa…počelo je pre nekih dvajes’ i pet godina. Ja sam u kući još uvek imao neko sokoćalo sa 8088 procesorom i 640kb rama…nisam mogao ni Wolfestein da pripalim kao čovek.

(čuje se tiho “sramota!” iz zadnjih redova)

MILOŠ : I onda, jednog dana, ćale donese par nekih flopija sa posla i kaže, ej sine, evo neka nova igrica, zanimaj se malo, na poslu su poludeli. Ja šta ću, samo kad sam video da radi već sam se obradovao. Instaliram ti ja to, a inače dotad nisam nešto imao živaca za strategije i te stvari, nego sam kao i svaki balavac motao formulu i Commander Keena na repete. Upalim ti ja…i tako, kao, new game, može, izaberi naciju, ‘ajd uzmem Mongole, Mongoli su baš kul, Džingis Kan veliki baja. I krene bre neki uvod od sto godina, a moj PC spor, pa ne mogu da prekinem…ide bre nešto, “in the beginning, the Earth was…”

SVI (horski nastavljaju) : “…without form, and void.”

MILOŠ : Hm…da, baš to. Dobro, prekinem ja uvod i vidim…bre nešto čudno. Šta je sad ovo? Ha vidi, ja kao pravim grad. Dobro, napravim grad…šta sad, koja je ovo glupost? Pita me koju nauku dizučim…dobro, evo ti…evo ti npr. točak. Točak je korisna stvar. I tako, zanimam se ja i odjednom se okrenem i vidim da je tri ujutru, svi zaspali oko mene a ja zveram u tech tree i pokušavam da dođem do baruta.

DOMAĆIN : Mislim da su tako svi počeli.

(klimanje glavom)

MILOŠ : E onda sam došao do baruta i tebro, onaj musketar opasna jedinica. E onda sam krenuo da riljam, prvo sam se namerio na one Rimljane, smeta mi onaj Cezar još od antičke ere, pa sam u međuvremenu dobio i tenkove, e tad sam krenuo na Amerikance i …

DOMAĆIN : Zaboga Miloše. Pa ti si bio jedan običan neiživljeni klinac. Zar si samo ratovao?

MILOŠ : Pa dobro, jeste, okej, jeste bilo samo ratovanje u početku. Ali kasnije sam počeo malo i da se bavim ekonomijom. I da gradim puteve! I zidam čuda! Joj, kad sam prvi put podigao Piramide. Hej, zamislite tog meraka – mongolske piramide! Jebote, nekako mi je to bila najveće zezanje tih dana. Pravio sam sopstvenu istoriju. Viseći vrtovi? E baš neću da budu u Vavilonu. Nek budu u Karakorumu. Ili Samarkandu! I tako…

DOMAĆIN : A onda je došao Civ2, a.

MILOŠ : Jao, Civ2. Bio sam u gimnaziji tada, sećam se. I taman sam se malo skinuo sa prvog Civa, bio u međuvremenu onaj Colonization al’ me nije nešto radio…e i onda dođe ovo, i nova grafika, i nove jedinice, i neki jači Settleri koji brže grade puteve, i čoveče, opet krene ludilo, i ja više nisam odličan đak, ma kakva gimnazija, kakva matematika, ćale, kevo, ja bre ovde vodim državu, brojim heksagone, pustite me, PUSTITE ME, PUS-

DOMAĆIN : Miloše, u redu je. U redu je. Gotovo je. To je bilo nekada. Sada si ovde. Sa nama. Miloše!

MILOŠ : Da, da, izvinite…malo sam se zaneo. Setio sam se nekog nuklearnog rata sa Arapima koji sam tad vodio. I setio se još nečega, jedan prijatelj, sada se bavi klasičnom muzikom, baš neki cenjeni dirigent, nešto, šta li je, pita on mene, jel’ igraš Civ? Reko’, jok ti…kaže on, ja imam foru. Ja uđem u map editor, napravim sam svoj kontinent u sred atlantika na Earth mapi, i onda se tu zakucam i uznapredujem do besvesti, pa onda krenem da ratujem sa svima i sve ih sjebem. Ih zemljače što ti je fazon, meni baš bio đir da se rano upustim u diplomatiju…ma, imao sam tu neku priču dobru sa Egipćanima, ali onda uđe onaj Rus i…

103-cities

DOMAĆIN : Miloše, ovo će trajati u nedogled. Bolje ti sad nama reci malo o trojci…

MILOŠ : A da, okej, može. Trojka. Pa trojka, imao tad dvajes’ i jednu godinu, živeo na zapadu. Sve je bilo okej, al’ kad izađe novi Civ, opet sam promenio tri posla dok sam našao nešto što će mi omogući redovno zveranje u ekran. Tad su valjda ustanovili onaj kulturni rejting i kao državne granice. E to me je uvek nerviralo ranije, znate već sami, ja sam ipak Balkanac, mi držimo do granica, Karlovac, Karlobag, tako te stvari, i sad ovde sam konačno imao nekakvu granicu. Uf, krenuo ja lagano da cepam te kulturne zgrade, očas posla napravim imperiju, a što sam voleo da preotimam tuđe gradove kulturnim uticajem! Ma to je bila fešta…

(tiho odobravanje među prisutnima. Domaćin im pokazuje rukom da se smire)

DOMAĆIN : Miloše, nešto mi deluje kao da nisi imao mnogo krajeva gde kolonizuješ svemir.

MILOŠ : Ma jesam, jesam…nego brate to naporno, bilo ranije okej dok nisu uvalili one resurse, pa ti sad treba neki aluminijum i neke pičke materine, pa gradi onaj SS ovaj, SS onaj…to bilo lepo ranije. Sad lepo pušku u ruke – ili kulturno, e kulturno sam voleo…prava stvar je doduše došla u četvorci, kad su uveli religiju!

DOMAĆIN : O ne, rekao je Civ 4…

SVI (horski) : BABA YETU, YETU ULIYE, MBINGUNI YETU, YETU AMINA!

(Miloš se pridružuje)

MILOŠ : BABA YETU, YETU ULIYE, M JINA LAKO E LITUKUZWE!

(razdragani pogledi, aplauzi)

DOMAĆIN : Dobro, dobro…malo smo se i zabavili. Ali, taj Civ4…

MILOŠ (sa iskrama u očima) : Ma kad nisam glavu izgubio! Ako sam do Civa 4 umeo da se iskontrolišem nekako, otad, vala, nisam! Bre, tu su uveli toliko stvari, pa nova čuda, pa nove civilizacije, pa tri expansiona, pa nove tehnologije, pa Lenard Nimoj u vojsoveru, pa čoveče, vau, čoveče, ma daj, ne, mislim, sranje je postalo vrlo ozbiljno tada. Tad si na jačim nivoima mogao da se vežbaš da budeš državnik. Premijer! A sećam se, izašao je i onaj Civ 4 Colonization, pa sam se tu malo dogrejao, taman pauza dok ne dođe petica…ranije nisam voleo Colonization, ali ovaj na Civ4 endžinu je bio sasvim pristojan.

DOMAĆIN : I? Pa dobro, ‘ajde, šta dalje?

MILOŠ : Jao…ne znam, nešto mi je slabo išla Civ petica. Mislim, lepo je to izgledalo, ali nešto mi je tu falilo. Nekako je bila igra bez duše. Šta znam, nije bila tolika navlaka kao četvorka. Lepo je bilo što su raširili resurse i kao nešto više uradili tu…ali mi se ne sviđa što su sabili religijski uticaj. To mi je bilo baš ludilo, umeo sam da požurim i osnujem sve religije, pa onda pet-šest svetih mesta, pa brate kad se tamo pred kraj religije pretvore u kulturne poene pa krenem da taljigam…eh to su bila vremena. Ali slabo ta petica, slabo…hteo sam da je zgotivim ali mi prosto nije išlo. Mada, nije da mi nisu ispale oči.

DOMAĆIN : A onaj reboot Alpha Centaurija po imenu “Beyond Earth”?

MILOŠ : To i nije bilo toliko loše. Svidele su mi se sve te futur-tehnologije i borba sa vanzemaljskim bićima. Auh koliko živaca spucah dok nisam sprcao onog crva što arlija po mapi, al’ dohakao sam mu ja na kraju eheheheh…mada dobro. Ta igra jedino što nije imala neki replay value. To je onako…slabije bilol. Ali nije loše.

civilization-v-brave-new-world-5

DOMAĆIN : I onda…

MILOŠ : I onda dođe taj letnji dan. Sećam se, nešto sam blejačio po fejsu, gledao svoja posla, kad odjenom, zatrepta notifikacija. Novi post sa Civ pejdža. A post kaže, 31. oktobra izlazi…Civ 6.

(pojedinci u publici se gledaju i klimaju glavom jedan prema drugome)

7

MILOŠ : I evo…malo sam krenuo. I znate šta, do jaja je. Bolji nego ikad. Malo sam šiljio, malo se igrao, opet su vratili neke kul stvari, opet je religija bitna stavka, ima sad i religious victory…mnogo više onih državica, pa opet neke nove zezalice, pa tako…ej, nego, koliko je sati?

DOMAĆIN : Pola osam. Što?

MILOŠ : Aha, e, nego, odoh ja sada…

DOMAĆIN : Kako to misliš ideš?

MILOŠ : Pa idem. Žena će da uspava dete, ja ću da se foliram da kucam neki novi tekst, a u stvari ću da opalim par poteza tek da vidim šta se zbiva, doterao sam Rimljane u srednji vek, neki Asteci mi stoje na putu, ima da ih iskrljam…

DOMAĆIN : Miloše, došao si ovde da pomogneš sebi!

MILOŠ : Ma znaš šta rođeni, više će mi pomogne tih par sati za ekranom.

DOMAĆIN : Pa ovo stvarno nema smisla! Pomisli malo kako bi ti život izgledao bez Civa! Pomisli na sve te…

MILOŠ : Na šta? Izgledao bi bre jebeno dosadno. Šta misliš odakle sam učio istoriju? Šta misliš zašto i dan danas čitam o velikim vojskovođama? Gde sam naučio šta je šalitra, šta je Mahabodi i ko je bio Adam Smit? Šta ti misliš, da je Civ neko zezanje?

Civ je bre život. Samo sa manje poteza u jednoj partiji.

(publika se diže na noge i počinje da aplaudira. Domaćin shvata da gubi kontrolu.)

DOMAĆIN : Sedite…molim vas, sedite. Pa zar ćemo sad baciti sve ovo što smo godinama stvarali?

GLAS IZ PUBLIKE : Ja već tri godine čekam da nastavim partiju sa Keltima!

JOŠ JEDAN GLAS : Mene su odveli ovde na dva poteza od kulturne pobede sa Egipćanima!

I JOŠ JEDAN GLAS : Ja sam taman bio na korak od pobede u Ujedinjenim Nacijama!

MILOŠ : Dosta više ovog terora braćo! Nama ništa ne fali! Ovi koji ne igraju Civku, njima nešto fali! Svi nazad ka svojim domovima, ja imam mesta za troje u kolima, nastavimo razdragano naše virtuelne sociopolitičkoistorijske živote!

(Miloš predvodi kolonu van prostorije. Ostaje samo domaćin koji tužno gleda ka vratima…)

DOMAĆIN : O sve ti jebem, ovi su gora sekta i od onih Blizardovaca…

untitled-3

 

Lajkuj:

Komentari:

  1. stF1 says:

    Tako je, kolega. Sve je to istina, od reči do reči.

  2. Griswold says:

    Ja sam bio na trecem spratu, u grupi za odvikavanje od Diablo I… Posle nedelju dana terapije, izbacio sam kretena koji je tvrdio da je Diablo II zakon kroz prozor….za kaznu sam dobio Windows 95 tako da mi treba 8 minuta da rasturim najobicnijeg skeletonca… Nemam sanse bar jos 5 godina da stignem do Diabla a kamoli da ga ukantam.

  3. Marko says:

    Sad je lakse kad znam da nisam jedini… Mislim da sam u zivotu vise vremena proveo igrajuci Civilizaciju nego ne igrajuci je :)

  4. bojan says:

    sve je tačno od reči do reči, sem do civ 5. to je bre igrica. instalirao sam 6 odigrao par poteza i vratio se da izgustiram još jedan turnus petice sa vizantijom. zašto? pa zato što mi je toliko zarazna da nemam reči. žena vrti glavom ne veruje, kaže da sam ti kupila šesticu kao što sam planirala da bacim pare, sad bi te ubila! a ona ono što kaže to i uradi. no, drugi razlog je i to što su potpuno dve različite igre. sad završavam peticu u 2070. god kulturnom pobedom ofkors (jer je odlazak u svemir bulja) i onda polako na 6. mada mi je nekako kičasta šestica, ali možda se samo nisam navikao.

  5. kalmah999 says:

    Odlican tekst, jedino ko sto rece covek iznad, 5tica je krcanje. Nije mi bila nesto na pocetku, posle sa 2 expanije krca, igram 6ticu trenutno, fina je ali joj fali malo jos peglanja i patchova, pa ce biti to okej, u 4ci i 5tici mi otisle godine zivota, NE KAJEM SE! :D

  6. Jbt… Ja isto kao i neko od ovih iz mase… nikako da završim jednu partiju na deity-ju… Krenuo sa Bizmarkom da peglam… prvi u nauci još od 1100 A.C. i držao taj tempo sve do 1800 kada sam udario SAVE i ugasio i CIV, ali nakon toga nikako da se nakanim da sednem da završim partiju…

Ostavite komentar:

Slični članci: