Loading...
Da li imate preko 18 godina?

Prva Ferari svemirska letelica

Inspirisan klinačkim strahom, Flavio Manconi je došao na ideju da dizajnira svemirski brod.

0
0

Flavio Manconi, direktor odeljenja za dizajn u Ferrariju, inspirisan dečačkim maštanjima je uz par skica uveo legendarnu fabriku iz Maranela u borbu za novo tržište.  Na sreću, nije povukao ingeniozni potez da započnu sa proizvodnjom terrible cars-a (Jeremy Clarkson, James May, Top Gear, 2015), niti da male gradske evropske štediše obogati zadnjicom i pošalje ih u Kinu, a ni da, budibogsnama, beskrupulozno kopira luksuzne svetske modele.

Kako je izjavio, sve je počelo kao igra, a dovelo je do prve Ferari svemirske letelice. „Kao dete sam živeo na Sardiniji u šestospratnici na čijem je vrhu velika terasa. Mislio sam da će jednog dana NLO sleteti na tu terasu.“ Inspirisan klinačkim strahom u kombinaciji sa znatiželjom, što često dovodi do genijalnih gluposti i još genijalnijih umetničkih dela, kreirao je svemirski brod po ugledu na LaFerrari, jedan od poslednjih Ferrarijevih modela.

ferrari1

Iako se na prvi pogled ne prepoznaje uticaj bilo kog četvorotočkaša, zamislite LaFerrari bez točkova i ostalih konvencionalnih sitnica, koncentrišite se na kokpit i biće vam jasna inspiracija dizajnera.

Ovaj indentifikovani leteći prelepi objekat je podjednako oštar, dinamičan, agresivan, prefinjen, diskretan i lepo vaspitan.

Dizajnerski elementi preuzeti od LaFerrarija ogledaju se u prednjem spojleru, koji je, opet, preuzet od bolida Formule 1, i u zadnjem koji ima funkciju krila. Naravno, kako je Ferrari crvena boja vremenom postala poseban brend, ta nijansa se u vidu linije proteže duž cele letelice, ulivajući se u zadnji spojler.

Manconi dalje navodi: “Zamislio sam vozilo koje može da leti, jer će u budućnosti biti sve manje prostora na zemlji”. Istakao je i saradnike na ovom projektu – Gijoma Vasera zaduženog za 3D izvedbu, kao i Giljelma Galijana kome se zahvaljuje na postprodukciji. Dizajner se osvrnuo i na rad Ita Morabita (Ora-Ito), čiji su mu Citro – svemirski brodovi takođe bili inspiracija. Pop kultura druge polovine 20. veka podjednako je uticala na klinačku znatiželju, a autor naglašava famu oko Area 51 i Bermudskog trougla, koja ga je usmerila ka Rejmondovom Fleš Gordonu. Naravno, čari sedme umetnosti se ne smeju zanemariti, pa je i tu istakao klasik 2001: Space Odyssey, ali i serije “UFO” i “Space 1999”.

Apokaliptične filmove smatra previše mračnim, ali se i tu osvrnuo na Blade Runner-a kao doprinos idejama. Inspirativni korpus Manconi zaokružuje pravcem futurističkog dizajna enterijera ‘70ih, ističući industrijskog dizajnera Ćezara Kolomba i Pjera Polina, stručnjaka za nameštaj, te njihovu “sposobnost da estetikom ‘70ih predvide budućnost”.

Na kraju, Manconi predviđa da ima i drugih živih bića u univerzumu, diskutabilnog stepena razvoja. “Doduše, zaista je teško izvesti zaključak. Šta ako oni već žive među nama? Moguće je da su naša braća iz kosmosa postupila kao prvi Evropljani u Americi – čim su je osvojili, vratili su se nazad kući”.

Za vas koji ne verujete da su mali zeleni uspeli da se infiltriraju, vrate nazad i da kod kuće već kuju nove planove, predstavljam vam istaknute članove njihove komune i ostale domaće izdajnike/strane plaćenike, koji se na Zemlji izdaju za automobilske dizajnere:

  1. Buckminster Fuller, Starling Burgess i Isamu Noguchi – Dymaxion, 1933.
  2. Rust Heinz i Maurice Schwartz – Phantom Corsair, 1938.
  3. Harley Earl – GM Firebird I, II i  III; 1953, ‘56. i ‘59.
  4. Flaminio Bertoni – Citroen DS, 1955.
  5. Giacinto Ghia – Chrysler Turboflite, 1961.
  6. William L. Mitchell – GM-X Stiletto, 1964.
  7. Paolo Martin (Pininfarina) – Ferrari Modulo, 1970.
  8. Marko Luković – Peugeot Moonster, 2001.
  9. Jason Hill – Aptera Typ-1, 2007.
  10. Jason Castriota – SSC Tuatara, 2011.

Ufolozi, da li je istina, ili su ipak automobilski dizajneri negde tamo?

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: