Loading...
Da li imate preko 18 godina?

DEEP INTERNET

Droga, ubistva, pornografija - šta se sve krije u crnoj web rupi?

Autor: Ilustrator: Monika Lang
2745
0
0

Nabavka LSD-ja online, angažovanje ubice ili hakera, kupovina „Kalašnjikova“, pregledanje autentične snuff pornografije – o ovim i još rđavijim opskurnostima nije uputno tragati na Google-u. Jerbo: a) search engine neće vratiti relevantne rezultate b) pretraga iz nezaštićenog browser-a prilično izvesno anticipira hitnu posetu tužiloca s nalogom za hapšenje i lisicama. Pa ipak, sve navedeno izvoljivo je na anonimnom delu Interneta poznatom kao Deep Web.

Deepnet, kako mu se iz imena može zaključiti, ogroman je i prilično mračan. Novije studije ukazuju da Internet kakav poznajemo i kom pristupamo kroz pretraživače čini najviše 4% sadržaja (Surface web) od onoga što je zaista dostupno tamo negde. Prestravljenost saznanjem da je neopisiva većina sajtova potpuno van domašaja Google-a, Bing-a i Yahoo!-a samosvesnijem surferu otud može doći u dvojakom društvu: oslobađajućem osećanju da web zapravo još nije skliznuo u masovni medij (na Deep Web-u sloboda je potpuna!), a zatim i nešto sporije nadolazećoj spoznaji da u igri iza obeleženog sajber prostora nema garancija bezbednosti. Odnosno, povratka u trenutak pre nego što ste videli nešto što nije trebalo.

Rečju, Deep Web predstavlja virtuelnu rupa u koju ni pauk (Spider – Guglov crawler algoritam za indeksiranje stranica) ne zalazi.

Razloga zašto je Deepnet postao učestala destinacija običnih surfera ne manjka: popularni Anonymousi, procvat message board-ova, Džulijen Asanž, Wikileaks, depeše, Edvard Snouden, NSA skandali, te nedavni serijal House of Cards, doprineli su da ničijom virtuelnom zemljom špartaju kako dokoni klinci preigrani Battlefield-om tako i novinari, akademskistraživači društvenih fenomena, te organi gonjenja. Uz, naravno i na prvom mestu, izvorne poštovaoce nezakonite ezoterije: uživaoce i dilere droge, švercere oružja, pornofile, pedofile, hakere, kradljivce identiteta, „scheme mastere“… (Na pamet padaju paralele sa trendi turistima u Latinskoj Americi koji, umesto na Kopakabanu, ovih dana odlaze u organizovane posete favelama Rija, kolumbijskim fabrikama kokaine I živopisnim kazneno-zatvorskim enterijerima ranog silovateljskog stila diljem Bolivije.)

S tehničke strane, ovaj deo mreže nejasno je odrediv.  Mahom ga čine dinamičke stranice, nelinkovan i „neusidren“ sadržaj, Private Web (stranice koji zahtevaju registraciju), različite baze podataka, te skriveni sajtovi čudnih adresa i domena. Deepnet, međutim, ne treba mešati sa tzv. Dark Internetom – segmentom weba koji zapravo nije ni dostupan (američki vojni sajtovi ili vladine baza na izvornom Arpanet-u).

deep-web3-07

Gde je trag – tu i vrag

Sadržaj mnogih skrivenih servera neće se ni učitati u konvencionalne browser-e poput Chrome-a ili Firefoxa. Prenstveno radi zaštite privatnosti, a potom iz umarajućih razloga tehničke prirode. Tek, za ozbiljne „dubinske pripreme“ prvi rekvizit je tzv. Deep Web browser – 100% anonimni pretraživač koji ne prihvata cookies, ne otkriva lokaciju niti online navike korisnika. Da ne dužimo, prednost ovih browser-a je u skrivanju saobraćaja preusmeravenjem kroz višestruke slojeve proxy-ja.

Po pokretanju Deep Web browser-a, sve ostalo je slično regularnim – skrivenim sajtovima pristupa se putem URL adrese jednako kao Before Afteru ili Fjesbuku. Stvari su, međutim, odatle inherentno sklonije komplikovanju o čemu svedoči činjenica da lokacije većine Hidden Web sajtova: a) ne spadaju u lako pamtive/uobičajene .com ili .co domene b) često menjaju URL adresu (neretko deluju kao potpuno nasumičan i besmislen niz karaktera). Jedan od pouzdanih znakova da stranica pripada skrivenom Web-u je sufiks .onion na kraju URL-a.

Polaznom tačkom za češljanje raznih Deepnet sajtova (onih iz kategorije “Prihatljivo”) nameću se popularni message boardovi. 4Chan i Reddit gde, poznato je, usamljeni ljudi dolaze da se ratosiljaju nepotrepština kao što su moral, zdrav razum i dostojanstvo, nude preporuke na kojim se virtuelnim lokacijama narečeno najbolje postiže. Forumaška i Anon preporuka svakako je i Hidden Wiki – baza sa solidnim spiskom „sajtova za početak“, mada mnogi od linkova nisu najsvežiji i često vraćaju Error 404. Sajt tajne Wikipedije nedavno je hijack-ovan od strane hakera pod imenom Instagir, koji za sebe drži da je „sudija, porota i dželat korisnicima i ditributerima maloletičke pornografije”. Ipak, Hidden Wiki je preživela a prihvatljivo često ažuriranje učinilo je da se etablira kao glavno raskršće čudnih puteva Deep weba.

Put Svile – We rise again

Korisnik koji nije čuo za Silk Road, verovatno bi trebalo da batali dalje surfanje, ali ako se usudi da nastavi svakako će vrlo brzo naleteti na najveći ilegalni “marketplace” – podzemni E-bay droge, lekova, oružja, laboratorijske opreme, ukradenih kreditnih kartica i ponekog trofeja sa sirotog nosoroga. Ovaj mračni Amazon, zabranjeni Kupindo, pre nego što ga je FBI zauzeo oktobra 2013, pravio je obrt od 1.2 miliona dolara mesečno, od čega su 70% pazara činili opijati i opoidi. Iako se navodni osnivač sajta Dread Pirate Roberts tom prigodom obreo iza rešetaka, novi Silk Road 2.0 uspostavljen je već u novembru iste godine. Sva kupovina na skrivenoj pijaci obavlja se Bitcoin-ima, digitalnom valutom koja ne ostavlja trag o transakciji zahvaljujući enkriptovanom peer-to-peer sistemu razmene. Kupljena dobra isporučuju se DHL-om na dogovorenu adresu ili GPS koordinate (marihuana se primera radi pakuje u četiri vakumirajuća sloja, itd.). Oni koji pak nisu skloni hemijskom načinu života, na Silk Road-u mogu pazariti uobičajenu robu i pokućstvo kao što su knjige, umetnička dela, nakit, cigarete… Pre bilo kakve transakcije ili pretrage ponude korisnici, prodavci i kupci obavezni su da se registruju – bez emaila i imena doduše.

Nedavni pad vrednosti Bitcoina usled sloma nekoliko trading centara valute, uticao je ovih nedelja i na srozavanje obrta na Silk Road-u, ali je sajt i dalje online i u funkciji. Podzemni marketplace dospeo je u 2014. i na mnoge naslovnice usled skandala o naručenim ubistvima korisnika za koja FBI još nema dokaze, ali su za glavne protgoniste željne lobanje onog drugog imenovani osnivač DPR, haker FriendlyChemist i plaćeni ubica poznat kao Redandwhite.

Put Svile posedovao je do 2012. i sestrinski sajt The Armory, specijalizovan za trgovinu vatrenim, tupim i oštrim sredstvima za povređivanje i lišavanje života, no je ova “oružarnica” ugašena zbog relativno slabe potražnje u jednom trenutku. Valjanje pušaka, pištolja i municije obavlja se u sličnom maniru širom drugih sajtova, od kojih neki naj(ne)poznatiji garantuju isporuku širom planete. Doslovce pod parolom “Dostavljamo globalno, jer svi imaju pravo da se zaštite” (dobar marketinški ‘reach’ jednako je bitan I u podzemlju?).

deep-web3-08

Dublje niz zečiju rupu

Među zanimljivijim destinacijama ističu se i tzv. Revenge sajtovi gde korisnici mogu postaviti slike, filmove i informacije o ljubavnicima koji su ih, očigledno, u nekom trenutku značajno izneverili. Poenta ovih zajednica je u osvetničkom narušavanju privatnosti bivših cura i momaka, pa se slike i filmovi nastali u trenutcima negdašnjeg zanosa dostavljaju javnosti na uvid sa sve punim imenom i prezimom, Facebook profilom, itd. Čineći time žrtvu idealno iznoženom uvek raspoloženim troll-ovima, kojih na Deep Webu, jasno je, ne manjka. Pazite kako raskidate – našli smo imena iz Srbije.

Za one sa daleko: a) dubljim džepom b) zlokobnijim namerama i c) ozbiljnom spremnošću da kopaju dublje, na raspolaganju su i profesionalne usluge plaćenih ubica u slučaju da korisnik nije spreman petljati s polovnim pištoljem sa neta . Obzirom da online hitmene nije moguće baš lako angažovati, slobodni smo opisati kako izgledaju neke od ponuda za trajno uklanjanje supruge iz pojavnog sveta.

Po vrlo fleksibilnim moralnim i krajnje čvrstim poslovnim načelima, jedan navodno verifikovani plaćenik “sa osmogodišnjim iskustvom” iza sajta samo-ironičnog naziva nudi usluge isključivo za Biotin-e, uz plaćanje unapred i bez zahteva za snimanjem izvršenja posla. Plaćenik u svom rezimeu veli: “Nemam empatije za ljude, ne želim da znam bilo šta o vama, niti vi treba da znate šta o meni. Razmenjujemo samo informacije o žrtvi. Kontaktirajte me jedino ako ste ozbiljni. Neenkriptovani emailovi će biti obrisani.”

Tvrdeći da joj članstvo čine bivši vojnici i plaćenici Legije stranaca, još jedna ubitačna družina nazvana po  liku iz novele H.P. Lovecraft-a, uz dodir modernog marketinga (“Najbolje mesto za odlaganje vaših problema je grob”) i solidan dizajn, garantuje i traži poptunu tajnost. Objašnjavajući je razlozima poput prikrivenih policijskih agenata I lažnim klijentima. Od informacija o meti, ovi online plaćenici zahtevaju ime, kućnu i adresu posla, što više fotografija i podataka o tome s kim žrtva živi, te registarske tablice, opis i sliku vozila koje koristi. U zavisnosti od pogodbe, tim ubica navodi da pripreme za posao, putovanje, lociranje i praćenje mete zahtevaju oko dva meseca, pri čemu troškovi kupovine avionske karte, oružja i smeštaja, kako tvrde, nisu uračunati u cenu samog ubistva.

“Ako očekujete da to uradimo, ja očekujem da mi verujete. Veza međusobnog poverenja je neophodna kako bi ovakve stvari uspele”, vrlo profesionalno zaključuje oglašivač.

Čudovište iz mraka

Svaki lonac nađe poklopac, pa bi bilo nepravedno reći da na Deep Web-u nema mesta za npr. vorafile (vorafilija – fetiš osoba koje fantaziraju da budu progutane ili pojedene od strane drugog živog bića). Vore ne treba mešati sa zoofilijom ili kanibalzmom, jer je u pitanju imaginarni fetiš, pa posetioci ovih online zajednica najčešće razmenjuju tek crteže ili grafičke montaže svojih maštarija.

Uz retke ali nipošto manje zastrašujuće sajtove, koji za tematiku imaju eksperimente na ljudima, otetim beskućnicima (treba ipak razumeti da je većina ovakvih stvari ipak lažna) poput izgladnjivanja, testiranja reakcije organizma na zaraze mikroorganizmima, ispitvanja pragova bola, transfuzije ili vađenja organa, svakako najviše kontraverzi oko Deep Web-a izaziva postojanje i deljenje zabranjenog pornografskog materijala. Jer činjenicu da većina ljudi zakonski prihvatljivog ponašanja nema gotovo nikakve šanse da do ovih sadržaja dospe, ne pobija duboko uznemirujuću istinu da dečja pornografija, snimci zlostavljanja, silovanja, ukradeni privatni snimci i pominjana snuff pornografija zaista postoje i poput bacila iz pakla kržljaju u najtamnijem i najotrovnijem kutku Deep Internet-a.

Iz razumljivih razloga nećemo navesti o kojim je mrežama ili sajtovima reč, ali s obzirom da smo svoj web-domaći uradili kao ozbiljni surfer u dubinu, neki utisci se mogu preneti. Budući da su vrlo „duboko“ zakopani, bez tragova na posećenijim mrežama, za pronalaženje ovakih sajtova neretko su potrebni sati pa i dani (tj. noći) background istraživanja po vrlo opskurnim forumima, message boad-ovima, često i PM porukama sa prilično dubioznim likovima. Sam pristup stranicama sa nezakonitom pornografijom gotovo uvek zahteva registraciju korisničkog imena, a uvid u materijal po pravilu je uslovljen avansnom uplatom pornofilskog „čipa“ ili članarine u vidu snimaka koje sam korisnik mora da priloži. Kada se ustanovi da je novi član dostojan prijema u zajednicu, razmena najčešće funkcioniše po peer-to-peer sistemu ili prostim skidanjem sa FTP ili storage servera. Usled činjenice da deep web browseri po defaultu isključuju skripte i plugin-ove, gledanje bilo čega u online player-u nije ni moguće ni poželjno. Slike i filmovi čuvaju se lokalno na računaru, a konfuzno imenovani fajlovi retko otkrivaju šta medijska datoteka zaista sadrži. U tom smislu traganje za opskurnom pornografijom vraća izrazu „broswing“ pravo značenje.

Mnogi uderage pornografski sajtovi konstantna su meta Anon i hakerskih grupa koji osim što obaraju stranice, javno objavljuju imena korisnika stavljajući ih u domašaj policiji i medijima. Primera radi, najveći „seizure“ dogodio se 2011. godine kada su Anonymous sa jednog sajta preuzeli i objavili 1.600 imena pedo-posetilaca.

Vesele devedesete

Nekolicina stvari na slabo osvetljenom delu Interneta može se dojmiti univerzalno simpatičnom, a to su – old school dizajn i nedostatak reklama. Činjenicu da potragu za kristal metom i ukradenim brojevima kreditnih kartica ne prate geo-targetovani baneri, adovi o preporučenim proizvodima i pop-up reklame  priziva doba kada se Internetom još surfovalo pomoću modema i ADSL-a. Iz jasnih razloga osnivačima mnogih sajtova nepraktično je angažovati dizajnera ili HTML stručnjaka, pa stranice neretko izgledaju kao da ih je pravio diplomac dvonedeljnog kursa Front Page-a sredinom devedesetih godina. Zapravo, u obilju potonolih i zaboravljenih olupina sajtova često se mogu pronaći i žive stranice koje nisu update-ovane i po desetak godina. Interesantno je na njima pronaći obaveštenja i bajate vesti koje su tada imale značaja.

Osim droge, oružja i Bitcoin-a, Deep Web svakako prvenstveno predstavlja prostor u kom korisnici, posetioci i kreatori sadržaja zaista mogu komunicirati slobodno, anonimno i bez cenzure. Nečuvanom delu mreže, primera radi, dugujemo sve nalaze Džulijena Asanža, Edvarda Snowdena i drugih whistle blower-a. Hrabri novinari pomenute kanale upotrebili su na način koji političke pejzaže danas menja globalno. Da ne govorimo o beskrajnim resursima znanja – počevši od baza podataka najraznovrsnijih pregleda, dokumentacijom i literaturom do zajednica, chat kanala, message board-ova i online radio stanica stručnih grupa i istraživača. O tome više naredni put.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: