Loading...
Da li imate preko 18 godina?

Ćirilica je kul

Bojana Šarac u svojoj novoj kolumni poteže pitanje da li je korišćenje ćirilice u visokoj modi licemerno ili subverzivno, a osvrće se i na sada već čuveni brend Гоша Рубчинский.

0
2

Da mi je neko rekao da ce ćirilica ikada postati glavna tema visoke mode, iskreno mu ne bih verovala, ali vremena se menjaju, noviteta ponestaje, a ćirilica stvarno izgleda kul. Onako sirovo, neisforsirano, srednjoklasno kul.

IMG_5850

Kada si deo 5% sveta koji zapravo razume šta je tu napisano, osećaš se nekako počastvovano, iz skroz patriotskih razloga, razume se. Kako je opštenarodno interesovanje za ćirilicom krenulo, to je već druga priča. Jedna knjiga, zapravo, jedna izuzetna knjiga pod nazivom Russian Criminal Tattoo Encyclopaedia (izdata u tri nastavka) bila je okidač mnogim dizajnerima i muzičarima da krenu sa upotrebom ćirilice koja se pojavila kao nešto novo, neistraženo, pomalo egzotično, taman toliko da te natera da gugluješ prevod reči i završiš na ‘kako se raspao SSSR’ stranici Wikipedije.

SSSR se raspao kako se i sve na planeti eventualno raspadne, ali je isto tako izrodio generacije koje su na međi istorijskih događaja osetili staro, nadali se boljem, dobili koprive. Te opekotine onda saniraš kroz revolt, sarkazam, kroz umetnost koja šalje poruku neshvatljivu svima, ali dovoljno jasnu da te natera da sedneš i razmisliš da li smo neke stvari mogli promeniti ili smo se predali i prepustili sudbinu nekim klovnovima sa poluspikom. Bilo kako bilo, devedesete se vraćaju. Možes da mrziš taj trešersko-huliganski izgled i da ga se gadiš,  ali trenerka stil se vraća i to u high fashion obliku. Ćelave glave, brze naočari, široke majice, šuškave trenerke, Nike, Fila – sve je opet tu uz mali dodatak ćirilicnih natpisa, srpa i čekića. Ne, Gosha Rubchinskiy nije komunjara, samo se tako oblači. Mnogi mu zameraju što je neke nedrage i bolne simbole iz prošlosti, kao i celokupan izgled najniže ruske klase, iskoristio kao estetski temelj svog brenda, ali ja mu skidam kapu jer – hajmo realno – da si se u ovom kapitalističkom vremenu prvi setio nečeg tako očiglednog i prostog, a pritom značajnog za istoriju jednog naroda, ne bi li iskoristio pravi momenat da pričaš o nepravdi kroz svoja dela? Da se razumemo, ovo može da prođe samo nekome ko je to iskusio i video, lažiranjem bi se izgubila svrha, a samim tim bi poruka bila isključivo materijalna, bez ikakvog osećaja za bunt. Bilo šta što je neiskreno ne može biti umetnost, zato ćirilica + Gosha – yes, please take my money.

Ah da, tu su i priče da su mu kreacije preskupe i da nije fer kako je neko istoriju uspeo da unovči u svoju korist, što je ok, jer znamo da ljudima nikad nećeš udovoljiti. H&M i slični njemu ne valjaju zbog masovne proizvodnje, jeftine radne snage, zagađivanja okoline, a sa druge strane su high class brendovi, proglašeni za neopravdano skupe. Možda bi trebalo da počnemo da krivimo celokupan društveni sistem umesto onih koji znaju da plivaju u njemu i koji su znali šta, kad i kako. Takva je i Yulia Yefimtchuk, poreklom iz Kieva, izdanak novijeg underground pokreta koji se oformio nakon nedavnog ukrajinskog krvoprolića, i koja je kroz proste natpise na ruskom jeziku – ‘Vesna ‘ (proleće) i ‘Svaki dan živimo za radost’ – pokušala da usadi tračak optimizma u sve naizgled urušeno.

Njihovim stopama krenula je i gomila dizajnera istočnog bloka – Andrey Artyomov, Lilia Poustovit, Jean Gritsfeldt su samo neka od imena koja su upoznala svet sa ćirilicom i podigli za i protiv diskusiju na globalni nivo. Što se mene tiče, ja sam za, jer ko zna, možda će nam nešto tako jednostavno kao natpisi jednog dana promeniti život i zapečatiti revoluciju.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: