Loading...
Da li imate preko 18 godina?

Мы все одна большая энергия

Glumica Milena Jakšić nam dočarava svoj retro stil uz razgovor o sticanju iskustva na akademiji velikog filmskog stvaraoca Nikite Mihalkova.

5
0

00000008 copy

Koje je najveće otkriće koje si doživela učeći od Nikite Mihalkova?

Otkrila sam pre svega svoju hrabrost i novu vrstu slobode, povratila veru u svoju individualnost, počela više da se radujem i da se igram, igram, igram! Učiti kod Nikite znači biti nasmejan, retko kad zamišljen, znači biti prisutan i širiti radost. On voli ljude i osnova njegove škole je da uvažavamo jedni druge, da zapažamo i da se volimo, kako na snimanju, tako i u pozorištu, jer smo svi jedna velika energija i jedan veliki entitet, koji se kreće ka istom cilju, jedni bez drugih ne možemo.

Učio nas je harmoniji između onoga što možemo i onoga što bi trebalo da uradimo…učili smo kako da pravilno koristimo sopstvenu energiju. Njegova škola je posebna, i miks je razlicitih ruskih i svetskih učenja i njegove ljubavi prema umetnosti i istini. Otkrila sam novu kreativnu porodicu sa kojom stvaram i kojoj se uvek vraćam.
Deo sam njegove, kako on voli da kaze “komande” gde god se nalazila, ta spoznaja me čini spokojnom, jer znam da imam učitelja, koji me voli, ceni i štiti.

Čime si preokupirana ovih dana?

Ovih dana se u Beogradu snima serija u rusko-srpskoj produkciji, osim što cu imati glumački angazman, biću i sa druge strane kamere, kao pravi filmski radnik, pomažem na setu, prevodim… Donosim kafe, upijam iskustvo i smejem se.

Kako zamišljaš ulogu koja je idealna za proces istraživanja i rad na njoj?

Ozbiljno pitanje… Zamišljam kao potpunu transformaciju i ozbiljnu preokupaciju istom. Zamišljam kao nešto što prevazilazi granice mog bića, kao i kod svakog pravog procesa, bilo da je životni ili kreativni, nešto posle čega više ništa nije isto.

Na listi tvojih opsesija koje bi mesto moda zauzela?

Drugo mesto… Mada, ko zna! Iako pratim dešavanja na modnom nebu i pratim razne kreatore i blogere širom sveta putem društvenih mreža, čini mi se da ostajem verna nekoj samo meni znanoj modi i stilu. Moja mama je uvek vodila računa o trendovima i kvalitetu odeće, što dokazuje i moj ormar pun njenih haljina i kaputa iz mladosti. Uz  njen prefinjen stil i moje poimanje toga šta bi trebalo moda da bude shvatila sam da je najvažnije biti svoj i “modirati se” onako kako se osećaš.

Kakvo te oblačenje užasava? Šta ti ne pada na pamet da staviš na sebe?

Užasavaju me dosada u oblačenju, uniformisanost i modna pravila, koja se mogu videti u pojedinim časopisima i na određenim blogovima, preporuke onih što ‘imaju’ stila nama koji ‘nemamo’ ili volimo da preterujemo, pa nas ubeđuju kako je crno-bela kombinacija pun pogodak i kako je manje više… Ne bih volela da stavim na sebe ono što mi drugi nameću, bilo naslovima, bilo trendovima… Osim, naravno, ako nije vezano za kostim i scenu. I recimo da ne bih obukla… Farmerke, belu majicu i patike.

Šta te je poslalo u svet glume?

Moj tata se amaterski bavio fotografijom i dok je razvijao filmove, sestra, brat i ja smo prisustvovali tom magičnom procesu, svima nam je usadio ljubav prema umetnosti, a meni je stalno govorio da sam ja njegova glumica… Dugo se mojoj porodici i meni podrazumevalo da sam ja Glumica, bez ikakve sumnje da ću biti nešto drugo… I tako, eto me, još uvek sam tu sa tim da ne mogu biti ništa drugo (smeh).

Aktuelna tema na entertainment bazama podataka je uklanjanje informacije o starosnoj dobi glumaca. Misliš li da se može uticati na sprečavanje diskriminacije zasnovane na godinama kada je dodeljivanje uloga i zapošljavanje na filmu i televiziji u pitanju? Posebno u slučaju žena, kada se starenje ne doživljava kao prednost.

Veoma ozbiljno i kompleksno pitanje, na koje bih danima mogla da odgovaram, pre svega kao žena, a zatim i kao umetnica… Podržavam inicijativu vezanu za uklanjanje informacija o starosnoj dobi svih žena na planeti Zemlji!
Kao prvo – otkad se to dame pitaju za godine? A kao drugo, apsolutno sam protiv podela, grupacija, diskriminacije i robova! Protiv sam terora mladolikosti, koji već deceniju iskače iz svih nam poznatih uređaja u vidu anti age, detox, brighter, younger pojmova… Budi mlad, budi samopouzdan, budi srećan… Ovaj napaćeni svet ima mnogo posla, a bavi se brojanjem godina damama… Šteta!

Nažalost, ovu vrstu diskriminacije već imam u iskustvu, iako mi se čini da sam još uvek mlada, pa se još uvek ‘šlepam’ na mladost i ne razumem šta to uopšte znači? Ali, uteši me činjenica da za ozbiljne projekte zovu ozbiljne glumce, kao i to da su ozbiljne glumice postale u ozbiljnim godinama, da su ozbiljne lepotice u ozbiljnom životnom dobu i da sam ja baš od tih žena koje sa godinama, znanjem, iskustvom i radom na sebi i na svom okruženju, postaju bolje, samim tim i lepše… Za mene je starenje prednost! Postoji čak i jedna filozofska studija čuvenog filozofa Kjerkegora, gde on objašnjava zašto je dobro da Šekspirovu Juliju igra glumica od tridesetak godina, upravo zbog iskustva i palete osvešćenih emocija… Ali to je sve filozofija, ‘pustićemo’ da srećni i i isključivo mladi ljudi, imitiraju život onakav kakav zaista ‘jeste’.

Najbolji savet koji si dobila ikad?

Strpljen je zaista spašen.

A najgori?

Da treba da promenim stil oblačenja… i postanem drskija, jer neću ‘uspeti’ u ovom svetu. I ima ih još… Uglavnom na sličnu temu, a to je – promeni se.

U rimejku kog filma bi volela da se nađeš?

Spisak je dugačak, recimo Doručak kod Tifanija ili Prohujalo sa vihorom, mada bih volela da igram i u filmu Posednutost ili Profesorka klavira… U svakom slučaju su mi bliži karakterniji i koloritniji ženski likovi.

Šta misliš gde bi te život odveo da nisi istupila pred kameru?

Verovatno bih bila pisac ili bih se bavila web dizajnom. To je nešto što je moj hobi i na čemu već neko vreme radim da postane i nešto više… Znači oko kamere, ali sa druge strane.

Kakva estetika te vodi?

Volim retro estetiku. Toplina vintidža sa primesama jugonostalgije je nešto što se može videti na meni i oko mene.
Mamine stvari iz mladosti putuju svuda sa mnom, a babini ramovi, gobleni i šustikle se sele iz stana u stan…

Koji je najveći modni krik koji si sebi dozvolila?

Uglavnom sam u ‘kriku’ – tako mi bar kažu ljudi koji me poznaju, jer spajam spojivo sa nespojivim, a ponekad se potrudim da imam nešto ‘moderno’, što opet upakujem sa nedozvoljenim modnim krikom ove sezone. Inače, šiške su možda moj najveći modni krik. Ako su one krik? (Smeh) Nosila sam sve oblike i veličine, planiram opet da im se vratim… Dozvolila sam sebi jednom i veštačke trepavice i bilo je prilično blamantno, jer mi se video lepak i sloj ajlajnera koji je sve to ‘prikrivao’, ali neću više, majke mi! Ima tu verovatno još krikova, ako dobro razumem pitanje.

Gde bi provela ostatak svog života?

Volela bih da budem planetarni beskućnik, koji će sebe i deo svoga doma nositi svuda sa sobom. Da obilazim ceo svet i uvek budem i tamo i ovde. Navikla sam… Tako da, ostatak života bih rado provela svuda po malo.

Gde najviše voliš da provodiš vreme dok si u Beogradu?

Uglavnom pored reka. Volim da ih prelazim. Obilazim. Da plovim. Plivam u njima. Da gledam na zalaske Sunca… Da dočekam jutro na reci. Često neki odgovor koji mi treba potražim gledajući kako se Sava uliva u Dunav, ima nečeg magičnog u tome, u bojama koje se mešaju, u ljubavi koju dok ih gledam, osećam.

Šta je tvoj sledeći korak?

Uskoro počinje nova kreativna sezona na relaciji Beograd-Moskva, radujem se planiranim i neplaniranim putevima, kao i nekim novim procesima koji me već čekaju, a kroz koje ću morati da se razvijam i učim. To je ono što me čini srećnom.

00000018

  • Haljina

    H&M

  • Patike

    Diadora

  • Vile

    Stlyist's own

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: