Loading...
Da li imate preko 18 godina?

Isus iz Indijane – Priča o Lariju Birdu

Nikada se neće pojaviti ovakav igrač u NBA ligi. Svoje nedostatke je uvek uspevao da nadomesti vrhunskih košarkaškim IQ-om, koji je možda i najveći u istoriji igre.

Kada pričamo o velikanima američke košarke, neka se imena uvek spomenu ispred svih. Majkl Džordan recimo, iz poznatih razloga. Medžik Džonson, Bil Rasel, Vilt Čemberlen, Oskar Robertson, sve su to bili veliki igrači. Ali Lari Bird? Lari je bio … poseban.

Koliko poseban, pitate se? Pa, samo sagledajte neke brojke, jer one zaista dovoljno govore za uvod. Tokom svoje trinaestogodišnje karijere, ovaj krilni igrač koji je celu karijeru proveo u Bostonu bio je dvanaest puta biran u Ol-Star selekcije. U 897 odigranih mečeva regularne sezone, imao je prosek od 24.3 poena, uz nestvarnih 49.6% iz igre i 88.6% sa bacanja. Na sve to, dodajmo još i okruglo deset skokova, 6.3 asistencije i 1.7 ukradenih, i dobićete jednu vrlo, vrlo raznoliku lajnu kakvom se retko ko može podičiti. Ako bi neko ko ne zna ko je Lari prvo video ove brojeve, mislio bi da se je reč o nekakvom atletskom monstrumu kakvi su recimo Lebron Džejms ili Rasel Vestbruk. Ne i 206cm visoki belac kome brzina nije bila neka izražena karakteristika.

Larijeva zvezda sijala je najsjajnije tih magičnih osamdesetih, kada je NBA eksplodirala i postala globalni fenomen.

U tom potezu od deset godina videli smo neke od najmitskijih košarkaških fenomena. Medžikovi “šoutajm” Lejkersi, ekipa koja je transformisala poimanje košarke kao igre. Mladi Džordan, koji je polako grabio ka svetskom tronu. “Bed Motor Siti Bojsi” trenera Čaka Dejlija i njihov tabački stil košarke. I naravno, Seltiksi Lerija Birda, Kevina Mekhejla i Roberta Pariša. Bilo je to zlatno doba NBA, i te asove ćemo uvek pamtiti. A danas je red da napišemo nešto o gospodinu kojeg smo već pohvalili u prva dva pasusa.

larry-bird

„Pitao nas je, momci, jel’ vi želite da pobedite u ovom meču? Naravno, rekli smo mu, a on nam je odmah odbrusio – dobro onda, dajte mi loptu i sklonite se“ – M.L. Kar, nekadašnji Birdov saigrač.

Lari Bird je uvek isticao kako je potekao iz skromne porodice i male sredine, i kako ga je sećanje na siromaštvo u mladosti uvek motivisalo da bude bolji, brži i jači. U košarci je našao idealan način da pobegne od dnevnih mora, i ubrzo je cela zemlja čula za njega. Sa osamnaest godina dobio je stipendiju da studira na velikom univerzitetu Indijana, ali se već posle mesec dana vratio kući, u mesto po imenu Frenč Lik, jer se nije najbolje snašao u velikom gradu. Nakon godinu dana upisao se na nešto manje poznati Indijana Stejt univerzitet, i tamo odigrao tri izuzetno produktivne sezone. Za njegovog vakta, Indijana Stejt je čak stigla i do velikog NCAA finala, gde su “Platani” izgubili od Mičigen Stejta. Za pobednike je glavni igrač bio izvesni Ervin Džonson, poznatiji pod nadimkom “Medžik”. Bio je to prvi čin u budućem velikom rivalstvu. Godinama kasnije, Medžik bi govorio kako bi na dan kada izađe novi NBA raspored, on prvo zaokružio mečeve sa Bostonom crvenim markerom. “Sezona je za mene značila to dvoje, i još osamdeset nekih drugih mečeva”, govorio je on.

larry-college

Bird je draftovan još 1978. od strane Bostona kao šesti, ali se ekipi priključio tek 1979, nakon završetka svoje koledž karijere. Pravila su tada dozvoljavala da draftovan igrač može potpiše bukvalno do momenta dok sledeći draft ne počne – da su Seltiksi još malo sačekali, njihova prava na Birda bi istekla. Ovo pravilo promenjeno je bukvalno sledeće sezone.

U svakom slučaju, mladić koga će mediji kasnije prozvati “selja iz Frenč Lika” vrlo je brzo probudio pomalo usnule “Kelte”, koji su u tom momentu bili u tranziciji.

Njegov dolazak “popravio” je ekipu za ravno trideset i dve pobede i mesto u doigravanju, a godinu dana kasnije, tim za velika dela bio je kompletiran kada je legendarni Red Ojerbah, bivši trener i tada generalni menadžer, u jednom od najčuvenijih trejdova svih vremena “ojadio” Golden Stejt poslavši im prvi i trinaesti pik za draft 1980. u zamenu za centra Roberta Periša i treći pik. Iz tog trećeg pika “rodio” se Kevin Mekhejl, i slagalica je bila kompletna.

“U mojoj prvoj godini u ligi, pokušao sam da ga nekako dekoncentrišem dok je šutirao slobodna bacanja. Mrko me je pogledao, pogodio prvo, okrenuo se ka meni i rekao – mali, ja sam najbolji jebeni šuter u ligi. U ligi, mali. I ti mi ovde nešto kenjaš? Onda se okrenuo i pogodio drugo bacanje” – Redži Miler.

Bila je to izuzetno opasna ekipa. Bekovi Nejt “Tajni” Arčibald i Kris Ford kontrolisali su tempo, “Poglavica” Periš pogađao je i u reketu i spolja, mladi krilni igrač Sedrik Maksvel bio je prava napast pod košem, a na čelu cele parade bio je naravno on – Lari Bird, koji je u svojoj tek drugoj sezoni postavio “crtu” od 21.2/10.9/5.5.  Pod vođstvom trenera Bila Fiča, Seltiksi su protutnjali ligom i završili sa skorom 62-20. U plej-ofu su prvo pali Bulsi sa 4-0, zatim su u finalu istoka savladani tada izuzetno jaki Siksersi sa 4-3, a u finalu je na putu stajao samo Hjuston – inače jedan od tri tima koji se “umuvao” u finale uprkos negativnom balansu u regularnoj sezoni (40-42). Ispostavilo se da je jedan Mozes Meloun ipak premalo da se izbori sa svim alama iz Masačusetsa, i titula je ponovo otišla u Boston.

I kada su svi već videli novu dinastiju u zeleno-belom, usledile su dve sušne godine. U narednoj sezoni, Filadelfija se revanširala za tesan poraz u istočnom finalu, a sledeći put do finala završen je neslavno uz “metlu” koju su im servirali Milvoki Baksi. Trener Fič je nakon toga dao otkaz, a na njegovo mesto stigao je Kej Si Džons, koji je kao igrač osvojio osam titula u eri Bila Rasela. Promena je urodila plodom – sastav, sada osvežen  za mladu nadu Denija Ejndža i veterana Denisa Džonsona, ponovo je stigao do finala. A tamo su ih čekali Lejkersi – i opet taj Medžik.

“Tokom svoje ruki godine, palo mi je da ga čuvam na jednoj utakmici. Samo me je pogledao i rekao – „pa ti ne možeš da me zaustaviš“. Odgovorio sam mu, „ti si baš siguran u sebe, ha“, na šta se on nasmejao i vratio – „siguran? Dečko, ovo ti je prva godina u ligi, pojma ti nemaš“. Zatim mi je ubacio deset poena za redom, i smejao mi se dok sam izlazio sa terena” – Klajd Dreksler.

Kakvo je samo to finale bilo. Sa jedne strane – Medžik, Džejms Vorti, Karim Abdul Džabar, i danas legendarni trener Pet Rajli, a sa druge junaci ove priče. Lejkersi su poveli 2-1 i imali priliku da pobede i u četvrtom meču, ali je onda Bird, koji je kritikovao svoje saigrače nakon teškog poraza u trećoj utakmici, stupio na scenu i sa 29 poena i 21 skokom pomogao svom timu da dođe do veliki pobede u “Forumu”. Peti meč ostaće zapamćen po činjenici da je odigran u uslovima kojima bi i podgorička “Morača” pozavidela – stari Boston Garden nije bio klimatizovan, i unutra je te večeri bilo ludačkih 36 stepeni. Pogađate, to nije smetalo seoskom detetu iz Indijane – 34 poena i sedamnaest skokova. Titula je overena u sedmom meču – Boston je po osmi put sreo Lejkerse u NBA finalu, i osmi put je tim iz Kalifornije ostao praznih šaka.

Naredne godine, isto mesto, isti akteri – ali različiti ishod. Sada su Lejkersi, jači za iskusno krilo Džamala Vilksa koji je zbog povrede propustio prošlosezonski triler, došli spremniji i pametniji i trijumfovali sa 4-2 u seriji. Seltiksima nije pomoglo ni to što su prvi meč finala dobili sa nestvarnih 148-114. Periš i društvo nisu imali rešenja za tada tridesetosmogodišnjeg Karima Abdula Džabara, koji je u šest utakmica prosekovao 25.7 poena, 9 skokova i 5.2 asistencije – uz procenat realizacije od čak 60%.

„Jednom sam pogodio trojku dok me je čuvao i rekao mu – vidi ovo, majstore. U sledeća tri napada, pogodio je tri trojke preko mene i samo mi rekao – ‘nije ovo za tebe”’ – Mark Agvajer.

Dok su Seltiksi vidali rane tokom leta, Ojerbah je učinio još jedan od svojih promućurnih poteza – trejdovao je Sedrika Maksvela u Kliperse za Bila Voltona, svojevremeno jednog od najtalentovanijih centara u ligi kojeg su povrede ruinirale. Volton je pristao na manju minutažu i rolu sa klupe, i kocka se isplatila – njegovo prisustvo na mestu “šestog čoveka”, kao i standardno dobre partije “velike trojke” donele su Bostonu šesnaestu titulu prvaka. Protivnik u finalu bio je ponovo Hjuston, koji je sada umesto jednog “tornja” imao dvojicu – Ralfa Sampsona i Akima (tada još bez “H”) Olajdžuvona, kao i starog znanca na klupi Bila Fiča. Ali džaba – sve je bilo gotovo posle šest utakmica.

A onda, ponovo ti prokleti Lejkersi. Seltiksi su imali dosta tešku sezonu – ključni rezervisti Volton i Skot Vedman doživeli su povrede, i trener Džons je bio prisiljen da svojim starterima pojača minutažu kako je plej-of odmicao. Bulsi u prvoj rundi nisu bili problem, Džordan se još uvek nije sasvim ispilio. Ali Baksi, kao i uvek nezgodni Pistonsi, pošteno su namučili šampione, koje je u finalu čekao dosta odmoran rival sa zapadne obale – njihov put do finala trajao je tek 12 utakmica.

Kako se i pretpostavilo, nisu “Kelti” imali dovoljno gasa da zaustave “šoutajm” mašinu, kojima su inspirisani Medžik i neuništivi Džabar doneli još jedan set prstenja za svo osoblje. Bio je to ujedno i poslednji put da se Boston za vreme Larijeve ere obreo u samoj završnici takmičenja. Usledilo je nekoliko godina koje su obeležile razne povrede, a pre svega povreda leđa zbog koje je na kraju i morao da se povuče.

Ali dok god je mogao, Bird je radio posao. 1988. je ostvario statistički svoju najproduktivniju sezonu – 29.9 poena u proseku rekord je njegove karijere.

Već iduće sezone odigrao je samo šest utakmica. Njegovo telo više nije moglo da isprati pakleni NBA ritam, ali gledamo li brojke deluje prosto neverovatno i da je sa trideset i pet godina imao 20.2/9.6/6.8, naravno uz više od 45% iz igre i barem 90% sa penala. Nakon Olimpijskih igara u Barseloni i zlata sa “Drim Timom”, Lari Bird je, poetski rečeno, i zvanično “odleteo” u legendu.

“Čoveče, čuvao sam ga kao nikoga dotad. Radio bih sve da ga pokrijem da ne dobije pas, a on bi samo vikao svojim saigračima – alo momci, evo me, otvoren sam, dodajte, brže dok me ne provale! Onda bi mi zavalio lakat u vilicu, primio loptu i pogodio šut preko mene, pa bi krenuo da se dere na mog trenera – šefe, daj vadi ovoga i ubaci nekoga ko ume da me čuva, ovo je bre prelako…” – Denis Rodman.

Iz današnje vizure, Bird je jednostavno bio kompletan igrač. Naravno, falilo mu je atletskih kapaciteta, i ne može se reći da je bio previše hitar. Ali je zato sve to mogao da nadomesti svojim vrhunskih košarkaškim IQ-om, koji je možda i najveći u istoriji igre. Bird bi vas kaznio na sve moguće načine – šutem za tri, ulazima, dodavanjima, pa čak i surovom odbranom. Sa jednakim uspehom je igrao i kao nisko krilo i kao krilni centar, i nije se libio da ulazi u duele sa mnogo jačim protivnicima od sebe.

Čuven je, takođe, bio njegov način provociranja protivnika, što ste uostalom i mogli da zaključite iz ovih anegdota kojima je tekst ispresecan.

Bird je po mnogima bio otac “treš toka”, stare igračke prakse da se suparnicima malo dodatno zabiberi.

Ali Bird nije samo pričao, već je i sa reči brzo prelazio na dela. Nijedna njegova “prozivka” nije bila bez osnova. Čuven je, recimo, onaj slučaj kada je na 1986. pred Ol-Star takmičenje u trojkama ušao u svlačionicu, malo gledao okolo i onda rekao ostalim takmičarima naglas – “čisto da znate, ja danas pobeđujem. Samo sam gledao ko će od vas da završi drugi”. Naravno – pobedio je.

larry

Kada su jednom na Božić igrali protiv Indijane, Bird je tokom zagrevanja prišao vodećem strelcu Pejsersa Čaku Personu i rekao mu da ima božićni poklon za njega. Nedugo zatim, Bird je primio loptu u “korneru”, tačno ispred klupe za rezervne igrače tima iz Indijane gde je u tom momentu sedeo upravo Person. Lari je ispalio trojku, okrenuo se ka Personu, rekao mu „srećan ti jebeni Božić, Čak“, i krenuo da trči nazad u odbranu. Pogađate, šut je naravno ušao, a sve to jer je u najavi utakmice Person lajao kako je “stigao u grad spreman da krene u lov na ptice (tj. Birda)”.

“Privodili smo seriju gostovanja kraju, i postigli sve što smo želeli pred poslednju utakmicu. Lari je bio svestan toga, pa nas je okupio i rekao nam, momci, sutra ću da odigram prve tri četvrtine samo levom rukom. Sutradan, nakon tri četvrtine, imao je 27 poena. Siroma’ Džerom Kersi, ništa mu nije mogao” – Bil Volton

Nakon što je okačio patike o klin, Bird je pet godina bio asistent u upravi Seltiksa, a onda je iznenadio sve i preuzeo trenersko mesto u Indijani. Iako do tada nije imao nikakvog trenerskog iskustva, u svojoj prvoj sezoni stigao je do finala istoka i čestito namučio Džordanove Bulse, doteravši ih do sedmog meča. Dve godine kasnije, Pejsersi su igrali svoje prvo (i jedino) NBA finale, a tog leta Lari je podneo ostavku i tako ispunio svoje obećanje – rekao je da će trenirati samo tri sezone, i pokazao još jednom da je čovek od reči.

Ali Lari nije mogao bez košarke. Ponovo se vratio 2003. i postao sportski direktor Indijane, i trinaest godina kasnije, uz male pauze, još je tu. Dok god ga zdravlje bude služilo, i dok god ga košarka bude zanimala, za njega će biti mesta i u Indijani, i u svim drugim klubovima ukoliko reši da napusti rodni kraj. U celoj istoriji NBA košarke, jedino je Lari Bird uspeo u karijeri objedini zvanje MVP-ja, trenera godine i sportskog direktora godine.

“Lari, za života si me samo jednom slagao. Rekao si mi da će se jednom već pojaviti neki novi Lari Bird. Lari, kako da ti kažem – NIKADA se neće pojaviti još jedan Lari Bird” – Medžik Džonson.

lari-i-medzik

To je, eto, priča o čoveku kojeg je Bil Simons svojevremeno prozvao “košarkaškim Isusom”, i koji je svojim potezima dovodio čuvare do ludila punih trinaest godina. Lari Bird je, inače, pre nekoliko dana (tj. sedmog decembra) napunio okruglo šezdeset godina, i mnogi svetski portali poželeli su mu sreću uz prigodne kolumne u kojima su se prisećali njegovih velikih uspeha. A pošto mi volimo da ispratimo svaki veliki svetski trend, Lariju smo za poklon pripremili ovaj tekst. Verujem da mu neće smetati ako ga podelite sa njime.

Srećan rođendan, legendo!

 

Lajkuj:

Komentari:

  1. Bege Fank says:

    institucija.
    postoji i ona anegdota o ajzei tomasu koja nadilazi okvire standardnog trash talka i ulazi u neke ozbiljnije priče – “leri je vrhunski igrač, ali da je crnac bio bi (samo) jedan od mnogih” – ali na stranu istinitost i motivi za tu dojavu, leri je stvarno legendica i rispekt za ovaj tekst!

Ostavite komentar:

Slični članci: