Loading...
Da li imate preko 18 godina?

Proleće je da se pleše!

April u Beogradu obeležile su igranke, a za to vreme pojavili su se novi singlovi i albumi koji podstiču razmrdavanje.

1
0

San Fermin, British Sea Power, Future Islands i The New Pornographers novim prolećnim izdanjima pozivaju na ples, dok Father John Misty kontemplira o sadašnjosti i neizvesnoj budućnosti.

Dogs in Kavala

San Fermin / Belong (Downtown/Interscope Records)

Iza projekta San Fermin stoji Ellis Ludwig-Leone, školovani muzičar sa Jejla, producent i underground genije pop muzike. Ovaj super talentovani umetnik, iz potaje, upravlja dugogodišnjom postavom benda koju čine glavni vokali Charlene Kaye i Allen Tate, trubač John Brandon, saksofonista Stephen Chen, violinistkinja Rebekah Durham (koja je u međuvremenu napustila grupu), bubnjar Michael Hanf i gitaristi Tyler McDiarmid i Aki Ishiguro, pa se nakon dva prethodna albuma, konačno prepustio pisanju pesama upravo za njih, za ljude i kolege koje sada već odlično poznaje i sa kojima je nastupao stotinama puta. Jedan od najvažnijih aduta trećeg studijskog izdanja “Belong” jeste, upravo, međuigra dva vodeća vokala koji provociraju čitav spektar najrazličitijih osećanja postavljajući pitanja i tražeći odgovore na iste kroz večna preplitanja ljubavi i patnje. U takvim situacijama neodoljivo podsećaju na The XX, samo što je chamber pop koji nam pruža San Fermin, u muzičkom smislu, mnogo raskošniji i moćniji.

Tematski, nova ploča obrađuje teme otuđenosti, odlazaka, straha od vezivanja, razočarenja, svakodnevne anksioznosti, a sve je to propraćeno bogatom orkestracijom, zavodljivim melodijama i refrenima koji na prečac preplavljuju sva naša čula. Kao i na prošlim izdanjima, i sada ima mnogo žičanih i duvačkih aranžmana, klavijatura, gitara, s tima, što je za ovu diskografsku avanturu, Ludwig-Leone, rešio da svoju ultra raznovrsnu verziju popa začini većim uplivima elektronike, te je flertovanjem sa synthpop elementima dodatno obogatio zvuk benda. Najavni singl “Open” govori u prilog tih estetkih promena i pravca koji će bend istraživati do kraja ploče. Pored početne, svetli trenuci na albumu su “Oceanica” koja zvuči kao da je ispala iz Tindersticks kataloga, zatim “Perfume” čiji saksofon solo razoružava, kao i naslovna, u kojoj Charlene i Tate razmenjuju strofe o tužnoj spoznaji da ona(j) koju(ga) iskreno voliš ne može da odgovori prisustvom, što prema rečima Ludwig-Leonea, i ne mora nužno da znači lošu stvar. Ima još dosta skrivenih dragulja na ovom albumu, topla preporuka da ih sami otkrijete.

The New Pornographers / Whiteout Conditions (Dine Alone)

Tri godine je prošlo od poslednjeg albuma kanadskog indie-rock sastava The New Pornographers, period u kojem su se članovi benda posvetili svojim projektima sa strane ili, naprosto, odmarali. Sada se vraćaju sedmim studijskim izdanjem, koji je na tragu prethodnika “Bill Bruisers”, sa veselim i razigranim indie melodijama, ali sa mnogo više sintetičkih rešenja nego ranije. Razlog tome, između ostalog, leži u promeni bubnjara budući da je dugogodišnji član benda Kurt Dahle otišao, a zamenio ga je Joe Seiders koji se više oslanja na elektronski zvuk perkusija. Još jedan izostanak nije prošao nezapaženo. U pitanju je Dan Bajar, alfa i omega benda  Destroyer , čiji bi delikatni vokal i gitarsko umeće dodatno uspešno zaokružilo ovu ploču. Ovoga puta, A.C. Newman odlučio je da zvuk sintisajzera bude najistureniji, tako da album “Whiteout Conditions” izuzetno podseća na new wave/post punk bendove iz osamdesetih godina prošlog veka, sa još snažnijim plesnim potencijalom.

Ono što odlikuje grupu The New Pornographers tokom čitave karijere jesu inteligentni, dovitljivi i kompleksni tekstovi napisani od strane Newmana, sa specifičnim liričkim stilom, a toga ne nedostaje ni na ovom izdanju. Tokom snimanja albuma, frontmen je prolazio kroz mračan period, boreći se sa depresijom, a to stanje najbolje oslikava refren naslovne numere “Only want to get to work/But every morning I’m too sick to drive/Suffering whiteout conditions/Forget the mission, just get out alive” koji zajedničkim snagama pevaju ženski vokali. Kad smo već kod toga, zvonki glas Neko Case, svakako, čini neizostavni deo šarma kolektiva iz Vankuvera. Totalno svesna kakvim vokalnim mogućnostima raspolaže, potpuno nesputano isporučuje neke od najkvalitetnijih izvedbi u dosadašnjoj karijeri benda, kao u “This Is The World Of The Theatre”, možda i najupečatljivijoj pesmi na čitavom albumu. Za njom ne zaostaje ni druga pevačica Kathryn Calder, koja ne propušta svaku ukazanu priliku da zablista. Suma sumarum, “Whiteout Conditions” je još jedan korektan album firme The New Pornographers, koji nakon 18 godina i dalje plene energijom i svežinom.

Father John Misty / Pure Comedy (Bella Union/Sub Pop)

Otkada je Josh Tillman preuzeo sarkastični pseudonim Father John Misty, objavio je dva studijska albuma u kojima su glavna tema ljubavne zgode i nezgode. Na trećem albumu, pak,  rešio je da u velikoj meri uključi politiku, trenutno stanje u društvu, religiju, odnosno, njegovu viziju svega toga. Rezultat, kao što možete pretpostaviti, nije nimalo ohrabrujući, jer prema njegovom mišljenju, distopijska budućnost je bliža nego što možemo da zamislimo (možda je već stigla), odnosno da samo čovečanstvo neumitno hrli ka takvoj budućnosti. Pesme na ploči “Pure Comedy” su mudre, elokventne, obeležene krajnjim defetizmom i pesimističnim tonom. Tillmanovi tekstovi imaju apsolutno dominantnu ulogu, dok muzika predstavlja adekvatnu prateću poleđinu. A okosnicu te poleđine uglavnom čine akustična gitara i klavirski aranžmani, kao i horsko pevanje, te sasvim ponekad, dodatno obogaćeni klasičnim žičanim aranžmanima i džezerskim duvačima. Sve numere su laganog, sporog tempa, 74 minuta indie-rok melanholije gde Tillman naširoko propoveda o narcisoidnosti, homofobiji, pogubnom uticaju društvenih mreža, ratovima, hipsterima, bogatoj gradskoj deci, ulozi Boga, kao i potrazi za sopstvenim mestom pod kapom nebeskom. Jedina pesma koja odudara od ostatka čitavog albuma jeste “Smoochie”, ljubavna balada (zar ste sumnjali da neće biti nijedna takva pesma?), čija atmosfera podseća na prethodnu ploču “I Love You, Honeybear”, a koja ovom kantautoru, prema karakteru, ipak, najviše pristaje. Pa, sve je lakše kad je ljubav u blizini. Na kraju, da rezimiram, “Pure Comedy” je album sa vrlinama i manama, nije zahvalan za mnogostruka preslušavanja, međutim, kao simbolički prikaz modernog društva je, itekako, značajan.

British Sea Power / Let the Dancers Inherit the Party (Universal/Caroline)

Već petnaest godina sekstet iz Brajtona defiluje britanskim rok nebom i za to vreme objavili su šest studijskih izdanja promenljivog uspeha, ali konstantnog kvaliteta.  Ni ovoga puta nisu razočarali, dapače. Iza optimističnog naziva nove ploče krije se , možda,  muzički najzreliji i najkoherentniji uradak u njihovoj dosadašnjoj karijeri. Mnogi će na „Let the Dancers Inherit the Party“ prepoznati uticaje britanskog post- punka pomešanog sa britpop elementima, a članovi benda poseduju sasvim dovoljno vlastitih začina, koje uz savremenu produkciju, čine da ovaj album zvuči potpuno sveže i autentično. Tekstualno, bend se odlučio za direktnije i preciznije poruke, sa jasnim aluzijama na trenutna politička dešavanja (čitaj: Brexit).

Kada je o pesmama reč, nakon kratkog uvoda, stiže očigledan singl „Bad Bohemian“, sa zaraznom melodijom i opakom ritam sekcijom, zatim sledi kosmička „International Space Station“ koja ima sposobnost da vas odvede u neki drugi univerzum i numera koja podosta podseća na New Order „What You’re Doing“. Hit bez premca je „Saint Jerome“, najplesnija traka na ploči, sa impresivnim gitarskim solom na kraju, koju prati skoro šestominutna mid-tempo numera „Praise For Whatever“ i reči „And in a world of extremities/We all are accessories“. Zapaženi momenti na albumu su i indie balade koje ispoljavaju određenu dozu nostalgije „Electric Kittens“, odnosno melanholije „Want To Be Free“. Ako volite ono što rade Echo & the Bunnymen i Joy Division, odnosno Mercury Rev i Interpol, sva je prilika da će novi album benda British Sea Power biti neizostavni deo vašeg prolećnog soundtracka.

Future Islands / The Far Field (4AD)

Godina 2014. označila je prekretnicu u karijeri synthpop benda iz Baltimora. Iako su imali tri studijska albuma do tada, komercijalni uspeh usledio je nakon gostovanja na američkoj nacionalnoj televiziji i emisiji kod Lettermana, gde je svet upoznao “blesastog” frontmena i njegov energični performans koji je uključivao “šašave” plesne pokrete, energično udaranje u grudi i prirmalne urlike tokom izvođenja pesme “Seasons (Waiting on You)”. Bez svake sumnje, ova pesma u potpunosti je obeležila tu godinu, a ni album “Singles” nije imao mnogo mana, barem što se tiče moje malenkosti. Nakon svega toga, lestvica je podignuta na viši stepen, tako da su obožavaoci (među njima sam i ja) sa nestrpljenjem čekali da li će i ploča koja nasleđuje to izdanje biti podjedanko uspešna. Posle nekoliko preslušavanja, zaključak je da “The Far Field” možda nema instantne hitove poput svog prethodnika, ali radi se o veoma efektnom i uzbudljivom albumu koji neće razočarati mnogobrojne fanove.

U pitanju je znalački uklopljen moderan indie pop, poput nedavno upokojenog sastava Chairlif i synthpop melodija iz osamdesetih (hm, ponovo New Order) koji predstavlja istinsku pasiju grupe. Zvuk na petom LP-ju sastava iz Merilenda je, nekako, upeglan, ispoliran, za šta je najodgovorniji novi producent John Congleton, koji je dodao još nekoliko slojeva klavijatura i bas linija, što mi lično ne predstavlja problem, jer je album miljama daleko od nekakvog mejnstrim popa i nema govora o takozvanoj prodaji. Pesma koja ima potencijala da postanje nova “Seasons…” je prvoobjavljeni singl “Ran” sa catchy ritmom i stihovima “And what’s a song without you?/When every song I write is about you/When I can’t hold myself without you/And I can’t change the day I found you”. Ploča sadrži i jednu nekonvencionalnu saradnju sa Debbie Harry aka Blondie na numeri “Shadows” koja umnogome osvežava čitavu stvar, kada osetite da vas je ophrvao monotoni zvuk iz prethodnog dela albuma. Budući plesni hitovi na koncertima svakako će biti “Time On Her Side” i “Cave”, a kad smo već kod nastupa uživo, ukoliko budu u blizini, nikako nemojte dozvoliti sebi da ih propustite, jer Future Islands zaista opravdano nose epitet koncertne atrakcije. Lično sam se dva puta uverio u to. Na vama je da spremite vaše omiljene cipele za ples, a oni će se pobrinuti za sve ostalo.

SINGLOVI

Beth Ditto / Fire

Od prošle godine bend Gossip više ne postoji, ali je harizmatična liderka ovog benda rešila da nastavi solo karijeru. Polovinom juna Beth Ditto objaviće debi album “Fake Sugar”, a kako će bi to izdanje moglo da zvuči, možemo čuti u vodećem singlu “Fire”.

Dogs in Kavala / Boje

Članovi beogradskog psihodeličnog rok sastava Dogs in Kavala objavili su novi singl i prateći video, a kako zvuče uživo, mogli ste se uveriti sinoć u Elektropioniru.

Girlpool / It Gets More Blue

Početkom sledećeg meseca pankerski duo iz Los Anđelesa, Girlpool, objaviće drugo studijsko izdanje “Powerplant”, a pre toga, predstavili su video za pesmu “It Gets More Blue” sa buduće ploče.

Kevin Morby / Aboard My Train

Predstavnik folk-roka, Kevin Morby, objavio je singl “Aboard My Train” koji će se naći na njegovom četvrtom albumu “City Music”.

Mac DeMarco / On the Level

Kanadski kantautor Mac DeMarco obradovao je obožavaoce novi singlom “On the Level” koji će se naći na njegovom nadolazećem albumu “This Old Dog”.

Wavves / Million Enemies

Kalifornijski indie sastav Wavves predstavio je novi video inspirisan glam-rok artistima iz sedamdesetih godina prošlog veka i time najavio predstojeću ploču “You’re Welcome”.

Kamasi Washington / Truth

Nakon skoro dve godine od objavljivanja trostrukog džez albuma “The Epic”, saksofonista Kamasi Washington vraća se četrnaestominutnim kratkim filmom “Truth”, koji će izaći u okviru novog projekta “Harmony of Difference”.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: