„Osmi putnik: Kovenant“ – Ja sam Dejvid i moje ime znači smrt

Starost je čudna. Pogotovo ako si renomirani reditelj. Iz onoga što se da videti, većina kada ostari ili počne da baš brlja kroz svoje filmove i da ubacuje pojedine ideje koje tu nit pripadaju nit se uklapaju u opšti narativ. Mali broj filmskih kreatora je uspeo da se povuče dostojanstveno. Na žalost, Ridli Skot nije jedan od njih.

Davne 1979. godine, Ridli Skot i Dan O’Banon su bioskopskoj publici predstavili novu vrstu košmara koja će proganjati i inspirisati mnoge nadolazeće generacije. A kao i svaki pravi košmar, ovaj je prestrašan, zlokoban, nezaustavljiv i dolazi iz dubina svemira. I mračnih kutaka uma švajcarskog umetnika H.R. Gigera koji je dizajnirao nezaustavljivu neman, u originalu zvanu Zenomorf, dok se film zvao „Alien“ kod nas preveden kao „Osmi putnik“ ili „Tuđin“.

Neoprostivi i zlokobni, balavi zubi koji prete iz tame su terorisali bioskopsku publiku kroz četiri filma, svaki režiran od strane majstora svog zanata. Međutim, novi milenijum je doneo i neke nove užasne vizije i ideje, recimo u vidu spajanja dve franšize „Osmog putnika“ i „Predatora“. Krajem 2007. godine delovalo je kao da će na tome da ostane. Saga o „Osmom putniku“ je eksploatisana do imbecilnosti i svaka kap finansijskog života isceđenja iz njega.

Međutim, iznemogao od istorijskih drama koje plaču za Oskarom, Ridli Skot je rešio da se vrati svom prvom velikom filmu i podari mu… Prikvel! Zašto? Jer u njegovom ostarelom umu publici je potrebno objašnjenje ko su džinovska stvorenja čije je ljušture publika imala prilike da vidi u prvom „Osmom putniku“, kao i da je mitologija nezaustavljivog terora iz dubokog svemira premalo istražena te ne bi bilo zgoreg da se pojasni šta su tačno Zenomorfi i koja je njihova svrha, te se tako uništi svaka čestica straha od neobjašnjivog i zlokobnog.

Gledaoci izgleda nisu imali ništa protiv, i tokom 2012. godine su pohrlili u bioskope ne bi li videli „Prometeja“, novi SF majstora naučne fantastike Ridlija Skota, koji je sticajem okolnosti i prikvel jednog od najboljih SF-ova ikad. Krajnji rezultat? Masovno razočarenje i potencijalno prihvatanje činjenice da je Ridli zglajznuo s pameću i sada luta hodnicima ludila u nadi za izbavljenjem. „Prometej“ je ne samo bio nakaradno sklepan film, već je uspeo da unese dodatnu konfuziju u ono malo osmoputničkog predanja. Ne bi li se nekako izvukao iz papazjanije koju je sam zaguvao i trenutno po njoj gaca, Ridli je izjavio da je ovo PRVI U NIZU filmova koji prethode prvom „Osmom putniku“.

Taman kada su se stvari malo smirile, Holivud je pustio buvu da će Nil Blomkamp, proslavljeni reditelj filmova „Distrikt 9“, „Elizijum“ i „Čepi: Robot koji je promenio svet“, raditi rimejk ili nastavak „Osmog putnika“. Fanovi su praktično odlepilli od sreće jer su polagali nade da će Blomkamp uspeti da spasi franšizu. Pogotovo posle rediteljeve izjave da će idejni tvorac Zenomorfa, H.R. Giger, ponovo preuzeti dizajnerske uzde. Kao i sa većinom filmova koji su u fazi pred-produkcije, vesti su malo kolale internetom da bi bile zamenjene drugim aktuelnijim stvarima i ubrzo je publika zaboravila kako na Blompampa tako i na njegovu verziju „Tuđina“. A onda…

Ridli Skot je rešio da ne odustane od svoje ideje o nastavku i pojašnjenju i proširenju zenomorfske mitologije te je 2016. godine snimio nastavak „Prometeja“ nazvan „Osmi putnik: Kovenant“ a koji se pojavio u bioskopima sredinom prošlog meseca. O čemu se radi? Posada naseljeničkog broda Kovenant na putu za planetu koja bi trebala da bude nova Zemlja, prima SOS poruku sa obližnje neistražene planete i reši da ode da istraži izvor signala. Iako isprva misle da je u pitanju novi Raj u kosmosu, ubrzo će shvatiti da je ovaj na oko predivan svet u stvari pakao i da će biti veoma teško da će izvući žive glave sa novootkrivene planete.

Ispostavilo se da je „Osmi putnik: Kovenant“ veliko unapređenje u odnosu na „Prometej“. Štaviše, uspeo je da zakrpi dobar deo kako logičkih tako i rupa u zapletu svog prethodnika dajući mu smisao i novo značenje. „Kovenant“ je veoma lepo snimljen, što se i dalo očekivati od Ridlija, ali je takođe i bućkuriš sačinjen od svih prethodnih filmova o „Tuđinu“ koji postoje. Da ne pominjem izgled glavne junakinje, koju tumači Ketrin Voteson, a koji je kaobajagi „omaž“ originalnoj heroini Ripli a u stvari je „nismo-imali-bolje-ideje-od-ove“. Doduše, pravi protagonista i antagonista filma je Majkl Fasbender, tj. njegov lik, android Dejvid. I android Volter. I oba Fasbendera su daleko strašnija od bilo kog Zenomorfa. Najozbiljnije. Priča o androidu je toliko poremećena da se stiče utisak kako su vanzemaljci tu čisto kao neka vrsta mosta koja bi spojila nove likove sa starim.

Međutim, „Kovenant“ je istovremeno nametnuo i neka nova pitanja, poput: kako se tačno Piter Vejland, osnivač mega koorporacije Vejland-Jutani uklapa u kompletan svet „Tuđina“? Da li je crna tekućina koja je bila ključna za zaplet „Prometeja“ u stvari neki ubajaćeni eliksir života koji je Vejland pokušao da eksploatiše ne bi li živeo zauvek? Da li su Zenomorfi u stvari novi oblik života prilagođen nečovečnim uslovima kosmosa? Zašto profesionalci, čiji je život istraživanje kosmosa, imaju potrebu da čim kroče na nepoznatu planetu odmah skinu kacigu i nadišu se svežeg vanzemaljskog vazduha koji će ih mutirati u nemani? Zašto je tehnika daleko naprednija u prikvelima nego u, hronološki, potonjim delovima i kako je došlo do degradacije? Zašto Dejvid ima homoseksualne tendencije koje nikada pre nije iskazivao? Zašto je film neujednačen gde je prva polovina „totalno ćemo da skrenemo sa kursa i odemo da istražimo nepoznatu planetu“, a druga je gotovo slešer horor? I konačno, kako to da su vanzemaljci iz „Prometeja“ u stanju da naprave svemirske brodove u obliku đevreka, koji se voze zviždukanjem, i putuju kroz galaksiju, a imaju samo po jedan grad po planeti koji je napravljen od kamena bez ikakvih naznaka napredne tehnologije?!

Nisam siguran da će Ridli uspeti da se izbavi iz svega ovoga, ali kako je sada zasigurno da se „Osmi putnik“ i „Istrebljivač“ (poznatiji i kao „Blade Runner“) odigravaju u istom univerzumu, samo je pitanje nastavka kada će Dekart krenuti u svemir da objasni Zenomorfu smisao života i lepotu borbenih brodova u plamenu na obodu Oriona…

Nažalost „Kovenant“ je neverovatno predvidiv i sam upada u svoje zamke dok se finale pretvorilo u veoma lošu i jeftinu krimi misteriju. „Osmi putnik: Kovenant“ nije loš film o teroru nemani iz duboke galaksije, samo je nekako… Sve već viđeno. Nema tu iznenađenja ma ič. Sa druge strane, postoji sjajna sociopatologija Majkla Fasbendera koji je s punim pravom zaslužio svoje mesto u galeriji najboljih androida sociopata u galaksiji.