NOVE SERIJE Sezona 2015-2016 (I deo)

Ja obožavam da gledam serije. I, evo, već jedanaestu godinu za redom pasionirano pokušavam da odgledam svaku moguću seriju koja mi se učini zanimljivom i do koje mogu da stignem. Taj napor ostavio je ozbiljnog traga na mene (imam bijednu kondiciju i sve više bolova u kičmi), a od kada sam dobio dete razvio sam i ozbiljne napade griže savesti.

Kao logična, a možda i nus, posledica takvog tempa kod mene se razvila izuzetna probirljivost. I ona do izražaja naročito dolazi u jesenjim mesecima kada (glavne, nacionalne) američke stanice lansiraju desetine svojih pilota u nadi da će barem jedan od njih postati hit sezone. Poslednih godina to je postao još uzbudljiviji period godine zbog toga što tada i kablovski i striming kanali sa svojim predlozima sve ozbiljnije ulaze u bitku za gledaoce. Ali, za sve to vreme, ja imam samo jedan cilj- da mi se dopadne što manje serija i da što manje vremena utrošim da potvrdim taj utisak.

Pa koji penis onda uopšte gledaš serije i pišeš o njima, pitate se vi s razlogom. Prvo, ne umem da stanem/odustanem, drugo, sa već ozbiljnim hiljadama sati utrošenih na TV avanture raznoraznih junaka, čini mi se da mogu, makar za sopstvene potrebe, da relativno brzo i lako procenim da li se nešto isplati gledati.

U tom smislu, prikazi koji su pred vama su pre svega relevantni za moju TV budućnost, ali, duboko verujem, da će svaki pristojan TV gledalac i sam, možda pre, možda kasnije, doći do sličnih zaključaka.

Parada novih naslova očekuje vas u nekoliko nastavaka ovog meseca, pa make it here before pre nego after.

P.S. Ne zamerite na obilatoj upotrebi engleskog TV slenga.

The Bastard Executioner (FX)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 4

LIČNA KARTA: Kreirao Kurt Sutter, otac Sons Of Anarchy i scenarista The Shield

BEFORE: Nakon što je pohranio Sons of Anarchy u arhivu najboljih američkih TV serija svih vremena, Sutter je relativno brzo (možda i prebrzo) odlučio da obnovi saradnju sa FX-om i pred nas izađe sa podjednako brutalnom melodramom, smeštenom u Vels, negde na početku XIII veka. Glavni junak je velški vitez, koji je odlučio da batali ratovanja, i koji kroz set tragičnih okolnosti preuzima identitet i posao “dvorskog glavoseče” u domu barona koji je poharao njegovo selo. A tu je i lokalna veštica koja izgleda kao osedela Cher (Sutterova supruga Katey Sagal).

AFTER: I S.O.A. je trebalo par epizoda da se pronađe, ali čini mi se da ovde ima previše likova kojima je poklonjena podjednaka pažnja, što ne ostavlja potrebnog prostora da upoznamo i zavolimo viteza. A uživljavanju ne pomaže ni to što Sutter svaku priliku koristi da “za sve pare!” ekranizuje načine na koji se dva čoveka mogu uzajamno iskasapiti ili jedan drugog mučiti. Slikovitim prikazima kidanja mesa ne manjka ni senzacionalističkih detalja iz svakodnevnog života primitivnih vremena. U takvom okruženju, Sutterova drama deluje malo drvenasto, nefokusirano i neautentično (naročito u poređenju sa sličnim engleskim “set pieceovima”). Ostaje nada da će Sutter, kad se izduva, opet pronaći “Šekspira” u svom ostvarenju.

Blunt Talk (Starz)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 6

LIČNA KARTA: Autor Jonathan Ames, pisac i tvorac fenomenalnog HBO-ovog indi hita Bored To Death

BEFORE: Kapetan Jean-Luc Picard (ko može neka ga zove Patrick Stewart) igra voditelja popularnog njuzšoa (a la 60 Minutes) kome karijera kreće na dole, baš u trenutku kada i kriza poznih godina počinje neplanirano da ga šiba. Njegov lični asistent i bivši saborac u okršajima na Foklandskim ostrvima, Harry, gleda da mu se nađe u svemu tome, ponekad i kao Clouseauov Cato.

AFTER: Jako sam želeo da volim ovu seriju, i dalje želim. Ali Stewart ne uspeva da pronađe Blunta u Amesovoj satiričnoj i prepoznatljivo iščašenoj kritici modernog sveta. Kast stoji na usluzi, Amesov ne preterano televizični scenario je tu, ali “feelgood” štimung Bored To Death nikako da se pojavi.

The Carmichael Show (NBC)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 6 (cela sezona)

LIČNA KARTA: Autor je stendap komičar Jarrod Carmichael, poznat i iz animirane serije Lucas Bros Moving Co.

BEFORE: Jarrod u mindylizovanom šou igra momka koji upravo počinje da živi sa svojom devojkom. Njegov stariji brat se upravo razvodi (ali i nikako da se rastane od žene), dok su njihovi roditelji pobožni par koji misli i ponaša se po konzervativnim standardima američkog Midwesta. Nisam planirao duže da se zadržavam, jer ceo novi val “manjinskih” sadržaja na američkoj televiziji (uprkos nekim prilično zabavnim poput Fresh Off The Boat) držim kao udovoljavanje statistici, a ne kvalitetu.

AFTER: Međutim, The Carmichael Show bez blama i pardona i sa dovoljno šarma krči put humoru kroz aktuelne rasne i ostale društvene probleme, ne plašeći se da hladnom vodom polije i tuđe i sopstvene predrasude. A da pri tome ne izgleda kao da drži lekciju jureći kroz 22 minuta ka hepiendu. Naprotiv, mnogi spomenuti problemi u seriji (oružje, rase, trans-gender) ostaju podjednako otvoreni na kraju koliko i na početku. Njihovom boljem razumevanju znatno doprinosi izuzetno simpatičan kast i realistični likovi koje glume.

Documentary Now (IFC)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 4

LIČNA KARTA: Fred Armisen (Portlandia/ Late Night with Seth Meyers) i Bill Hader (SNL, Trainwrecking)

BEFORE: Fred Armisen mi ide na kurac, biću iskren. Deluje mi kao neko ko političku korektnost koristi kao zla žena- isključivo za svoje hirove. Zato sam odustao od Portlandiae. Bill Hader je ok. Documentary Now je slična vrsta emisije Portlandiji, u tom smislu što dva autora kreiraju seriju gegova unutar jasno postavljene tematske celine (tamo je to život u Portlandu, a ovde dokumentarni filmovi), jedino što Documentary Now nije rascepkan u međusobno nezavisne delove.

AFTER: Dakle, uprkos animozitetu prema Armisenu, moram da priznam da je Documentary Now pametan i zabavan šou. I dok ovo prvo zavisi u velikoj meri i od vas, ovo drugo, bojim se, u velikoj meri zavisi od toga koliko ste (bitnih) dokumentaraca odgledali. Jer Documentary Now od epizode do epizode, uz intro fenomenalne Helen Mirren, priređuje jednom poznatom dokumentarcu spoof tretman. Nanook of the North, Greys Gardens i TV emisija Vice neki su od vrlo blesavo seciranih i re-interpretiranih materijala. Mane su, dakle, prednosti, i obrnuto.

Fear The Walking Dead (AMC)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 5

LIČNA KARTA: Spin-of The Walking Dead.

BEFORE: Zamišljen kao neka vrsta prikvela masivnom i masovnom The Walking Dead, Fear… je, zapravo, vrlo ambiciozno i rizično klađenje AMC-ija sa publikom- jer gadljivost prema novom serijalu lako bi mogla da se prenese i na glavnu kravu muzaru. Priča je smeštena u Elej i vrti se oko združene porodice profesorke Madison Clark (indi ljubimica Kim Dickens) čiji se kraj, odmah po izbijanju virusa, pretvara u neku vrstu prinudnog geta, opasanog žicom i vojskom.

AFTER: Ko voli zombije, nema zbog čega da se buni. Ako je The Walking Dead najismevanijim horor čudovištima ponudio najviši nivo dostojanstva još od Romerovih filmova, Fear… gleda da ostane na istom nivou, pre svega ne tretirajući ljude kao pione za ujedanje. Iako nisam siguran da autori spin-ofa mogu da pronađu drugačiji tretman teme od onoga u Walking Dead (“walking dead” su zapravo preživeli), spreman sam da još dugo gledam kako se u tome trude.

Life in Pieces (CBS)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 2

LIČNA KARTA: U kastu su neka vrlo zvučna imena: James Brolin, Dianne Wiest, Colin Hanks, Betsy Brandt (Breaking Bad), Dan Bakkedahl (Veep, Legit), Thomas Sadoski (The Slap, The Newsroom)

BEFORE: Tri, telopima, odvojene pričice spajaju se u četvrtoj. Svaka od njih predstavlja nam po jedan par (ljubavnika, mladih supružnika, starih supružnika) koje četvrta priča udružuje i nalazi im mesto unutar familije čije ćemo doživljaje očigledno pratiti slično onom sitkomu Trophy Wife ili nesrećnom trt-mrt-amedy-ju sa James Caanom, Back In The Game.

AFTER: Dopadljivost je nula, gde je otprilike i inovativnost. Nakrcavanje likova i pokušaj provokativnijeg humora, koji je pojeden očiglednom neiskrenošću, nisu učinili da budućnost ove standardne američke mešavine uzrasta i prilika vidim dalje od 3 epizode.

The Muppets (ABC)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 1

LIČNA KARTA: The Muppets, da baš oni koje ste počeli da gledate još daleke 1976. u The Muppet Show.

BEFORE: Čuveni variety show u pozorišnoj dvorani zamenjen je faux-dokumentarnim formatom u kome TV ekipa (koju ne vidimo baš kao ni u Modern Family) prati dešavanja “iza i ispred scene” popularnog tokšoa “Up Late with Miss Piggy”. Kermit je producent, Fozzie je sajdkik i najavljivač, stari bend je studio band…

AFTER: Apdejt stare postavke nije loš, ali nije ni naročito interesantan i, čini mi se, da zarobljava naše junake više nego što im daje slobode. Na stranu što je sam format (“lažnog dokumentarca”) već izrabljen na sve moguće načine. Što se humora tiče, baš kroz Fozziejevu romansu sa pravom ženom (vazda odvaljena Riki Lindhome) i protivljenje njenih roditelja vezi sa medvedom, deluje da će humor Seth MacFarlanea biti nova baza delovanja (i to je, nažalost, ovde očiglednije nego da je zapravo Jim Hanson svojevremeno otvorio put porodičnim momcima i američkim očevima). Dva recentna filma sa Muppetima nisu nešto naročito zaživela i bojim se da će slična količina anti-nostalgičnih raspoloženja i ovde prerano spustiti zavesu.

Minority Report (Fox)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 1 (i neću više!)

LIČNA KARTA: Prema blokbasteru Stevena Spielberga prema romanu Philipa K. Dicka

BEFORE: Možda je to “veštačka TV inteligencija”, ali već posle uvodne sekvence jasno je da je Minority Report (sem ako ugovor sa izvršnim producentom Spielbergom ne kaže drugačije) osuđen na propast. Uvodna montaža koja objašnjava “PreCogse” je prebrza i nepotrebno skraćena, dok bi s produkcijske strane ovo moralo da kida gledanošću da bi se isplatilo. Prebrzo smo izašli na proceduralnu postavku (detektivka i jedan “PreCog” biće tim koji će rešaviti zločine), a nije trebalo mnogo nagledanosti pa znati da nas u poslednjim minutama očekuje klifhenger za ark cele sezone, dovoljno elastičan da se može rastezati koliko god je potrebno. Glavni junaci su nam, nažalost, sve rekli o sebi, dizajn budućnosti i zločina je nenaročit i skroman, a formulaičnost bode oči.

AFTER: Sve je stalo u BEFORE. Sem preporuke da se vratite koju godinu unazad i odgledate nepravedno ukinuti “cyber-policing” procedural Almost Human, kao primer kako ovo može, ili treba.

Public Morals (TNT)

BROJ ODGLEDANIH EPIZODA: 3

LIČNA KARTA: Autor je Edward Burns, glumac, ali i solidan reditelj i scenarista (The Brothers McMullen, She’s The One…)

BEFORE: Radnja ove krimi serije smeštena je u Njujork početkom šezdesetih (u Draperovo vreme, iako tako ne izgleda), kada su razne stvari (poput kockanja) bile “amoralne”, a korumpirana policija i samodisciplinovana mafija zajedno radili na tome da “javni moral” u javnosti izgleda besprekorno. Burns igra jednog od policajaca koji u isto vreme hendluje svoju porodicu, svoju stanicu i činjenicu da će ubistvom lokalnog “bosića” u njegovoj eparšiji uskoro doći do promena. Stvarima ne pomaže mnogo što mu je ubijeni bio i rođak.

AFTER: Burns materijalu očigledno prilazi kao neko ko se kao mali navoleo sličnih serija. Njegovi junaci, podjednako su ispunjeni i manama i vrlinama, ali skoro svi poseduju izvesnu galantnost u proturanju “tradicionalnih” vrednosti, uprkos praksi koju sprovode. “The old way”, dakle. Serija nije, niti pretenduje da bude, ozbiljan materijal, već je daleko zainteresovanija da fanovski ispoštuje šarm epohe i arhetipe kojima je svojevremeno bila fascinirana. Veoma volim ovu seriju.