Loading...
Da li imate preko 18 godina?

Kozara: Spomenik Revoluciji

Rad vajara Dušana Džamonje posvećen je partizanima i civilima koji su dali svoje živote tokom «Bitke na Kozari» 1942. godine.

2
0

Kozara je «mitska» planinina u severnozapadnom delu Bosne i Hercegovine, poznata po svom istorijskom značaju. Naime, njeno prostranstvo (duga 70 km, široka 25 km) i prirodno okruženje omogućili su utočište i spas naroda u raznim ratovima i ustancima. Na jednom od vrhova zvanim Mrakovica, podignut je monumentalni «Spomenik Revoluciji», palima za slobodu u Drugom svetskom ratu. Visok 34 m, rad maestralnog vajara Dušana Džamonje posvećen je partizanima i civilima koji su dali svoje živote tokom «Bitke na Kozari» 1942. godine.

Koordinate : 45° 00′ 30″ N,  16° 53′ 30″ E

IMG_2140veb

Te godine, nemački okupatori su pokrenuli ofanzivu kako bi se uklonile partizanske snage koje su ugrožavale komunikaciju u oblasti od velikog značaja. Po zvaničnim podacima, broj neprijateljskih vojnika bio je 40 hiljada naspram 4 hiljada partizana od kojih je skoro polovina dala svoje živote, dok je 50 hiljada civila poslato u Jasenovac. «Kozaračka epopeja» je izraz koji opisuje zastrašujući broj izgubljenog stanovništva, a «Krvava epopeja» referiše na taj događaj. Nakon rata je o Kozari napisano na desetine knjiga, a planina je postala legenda i simbol otpora.

Danas možete obići kompleks u sklopu nacionalnog parka čija površina zauzima 3520 ha. Status «Nacionalnog parka» je proglašen 1967. u cilju zaštite kulturno-istorijskih i prirodnih vrednosti. Godine 1969. raspisuje se opšti Jugoslovenski konkurs za spomenik na Mrakovici. Dušan Džamonja osvaja prvu nagradu i završava spomenik 1972. na prostranoj visoravni koju okružuje visoka, gusta šuma.

Spomenički kompleks je podeljen na dva dela – na pristupni i centralni plato koji su prostorno udaljeni 200 m i vizuelno razdvojeni šumom i visinskom razlikom. Široko stepenište veže pristupni plato sa spomenikom kroz šumu, uz veoma blagi nagib, te je penjanje u tom debelom hladu jako prijatno. Kako se više približavate vrhu, tako vizura spomenika raste i postepeno se stvara slika, koja prati prvi utisak. Psihološka priprema laganog uzdizanja je dakle perfektno inscenirana.

Po Džamonjinim rečima, spomenik je koncipiran tako da dvadeset vertikalnih segmenata koji čine cilindričnu celinu budu sastavljeni. Svaki segment je profilisan dubokim izrezima. Neka vrsta iluzije je stvorena, jer u jednom trenutku zaboravite šta je ispupčeno, a koji motiv je u negativu. Ta igra linija naravno ima simbolično značenje.

Uvučeni tamniji motivi ili udubljenja prekrivena senkom, simbolizuju smrt, dok pozitivi predstavljaju pobedu i život. Ovi svetliji delovi deluju još snažnije zahvaljujući ugrađenim nerđajućim lamelama od čelika. Prvo što će znatiželjnom posetiocu pasti na pamet jeste da se ušunja između pomenutih segmenata kako bi ušao unutar spomenika. Prolaz jeste uzan, ali je moguće provući se kroz ove elemente.

Odjednom ste u drugoj dimenziji. Utisak je kao da ste ušli u hram ili sveto mesto. Oseća se mir i tišina. Vidite ono što se dešava u «realnom svetu» i posmatrate iznutra ostale posetioce koji su van, znajući da oni ne mogu da vas vide. Zenitalno svetlo dopire do centra gore iznad vas. Ako stanete tačno u sredinu stvorenog kruga, stvara sa akustični efekat koji akcentuje «magiju» – ukoliko izgovorite par reči naglas, čućete ih kao preko mikrofona!

Horizontalno položeni blokovi, koji se nalaze oko centralne kule, simbolizuju pritisak i agresiju neprijatelja ali ne dopiru do vertikalnog puta ka nebu i ne pobeđuju život. Organizovani tako da stvaraju neku vrstu lavirinta, dotični blokovi raspodeljeni su oko memorijalnog zida to jest spomen-ploče gde su upisana imena poginulih boraca. Malo ispod kule, nedaleko od staze koja vodi ka glavnim stepenicama, muzej nacionalnog parka lebdi jednim delom ka beskonačnom zelenilu.

Lajkuj:

Ostavite komentar:

Slični članci: