Zdravo ne znači da je neukusno

Sve je krenulo od želje da unesu promenu u način života i ishrane. To ih je dovelo do toga da otvore raw food & juice bar Zdravo živo. U ovom fino sređenom kutku u novobeogradskom naselju Belville možete konzumirati isključivo sirovu vegansku hranu. Svi njihovi proizvodi su sirovi, nema termičke obrade, nema šećera, namirnica životinjskog porekla, niti trans masti.

Probali smo paprike punjene smesom od oraha, suncokreta, šargarepe, tikvica, sušenog paradajza, crvenog luka, peršuna, limunovog soka, belog luka, himalanjske soli, bibera uz zelene krekere od spanaća, badema i indijskog oraha, sarmice od blitve punjene orasima, suncokretom, šargarepom i tamari sosom sa sirovim bešamel sosom od indijskih oraha, limunovog soka, nutritivnog kvasca, dehidrirane tortilje sa gvakamoli sosom i povrćem, sirovo povrće koje se umače u sirovi caciki sos od krastavca, mirođije, belog luka i suncokreta, krekere od semenki čije i cvekle i zasladili se čokoladnim, godži i kuglicama od kokosa i tortom od šargarepe (sve bez šećera).

Zdravo živo je mala porodična manufaktura koju vode dva para. Naši domaćini bili su Irina i Miloš, polovina ekipe koja stoji iza ovog mesta. Sa Irinom smo popričali o ovakvom načinu ishrane, izazovima, reakcijama ljudi i planovima za budućnost.

Kako ste i kada došli na ideju da krenete sa sirovom, veganskom ishranom i otvorite Zdravo živo?

Ideja je potekla pre dve godine, jer smo želeli da promenimo način života i ishrane, bez ideje da uđemo u biznis. Ja sam bila nezadovoljna načinom na koji se hranim. Dobili smo dete i razmišljala sam o tome da mu dajem što zdraviju hranu, organsku, svežu i rešili smo da probamo. Malo sam čitala, istraživala po internetu, pročitala nekoliko knjiga. Miloševa i moja ideja je bila da promenimo način ishrane, ali se nismo jednog dana probudili i rešili da budemo sirovi vegani. Ja sam se do tada hranila uopšteno zdravo, ali sam rešila da probam nešto malo ekstremnije.

Krenuli smo sa jednim obrokom i došli do toga da smo praktično prešli na sirovu i vegansku ishranu.

U početku nije bilo lako, osećaš glad i kada kreneš sa ovakvim načinom ishrane unosiš velike količine hrane, ali ti se vremenom organizam navikne. Onda smo shvatili da ovakvih mesta u Beogradu nema i mi smo prvi  krenuli da nudimo sirovu, termički neobrađenu hranu, bez životinjskih namirnica. Počeli smo pre tri meseca, polako gradimo brend i širimo ponudu.

Koliko je trajao prelaz do sirove, veganske ishrane i šta je tebi u toj transformaciji bilo najteže.

Mislila sam da će mi nedostajati meso, ali mi je meso najmanje nedostajalo, nedostajale su mi čorbice i supice, da pojedeš nešto na kašiku, npr. sarmu. Međutim, vremenom shvatiš da postoji dehidriranje, kao tehnika obrade hrane, koja omogućava da se na temperaturi do 46 stepeni prave replike nekih klasičnih jela. Mislila sam da neću moći bez slatkiša, ali sada pravim ukusnije slatkiše nego što sam ih ranije jela. Najteže je bilo naviknuti se na to da non-stop jedete, a u početku je bitno i važno da se unose veće količine hrane. To se vremenom svede na normalnu meru, kada se organizam navikne. Za ovu vrstu ishrane je važno planiranje unapred. Savet za onoga ko počinje je da ništa ne radi naglo, već da se krene postepeno.

Kako dolazite do namirnica? Da li je ovo organska hrana?

Imamo deo organske hrane, to je tzv. super hrana koja sadrži veliku količinu vitamina, minerala i omega 3 kiselina. Sezonsku hranu kupujemo na pijacama ili marketima. Postoji ideja da ubacimo organski program, ali je on jako skup i zahteva klijentelu. U ovoj prvoj fazi posla imamo klasično povrće i namirnice.

Kako ste se opredelili za Belvill? Obično ljudi traže lokacije koje su bliže centru grada.

Ovde lokali nisu preskupi, a i u ovom delu grada rade i žive mladi ljudi, koji pripadaju toj srednjoj klasi, ako to kod nas i dalje postoji, koji vode računa o ishrani. To su uglavnom mladi bračni parovi i ljudi koji rade u dobrostojećim firmama. Poslovno okruženje je povoljno.

Kako ljudi reaguju na ovakvu vrstu ponude?

Imamo klijentelu različitih profila od onih kojima je ovo samo jedna u nizu ponuda, te mainstream klijentele je najviše. To su ljudi koji su juče jeli ćevape, a danas bi da probaju sirovo i zdravo, što je super. Imamo mušterije koji žele da promene način života, da smršaju, sve više je onih koji imaju zdravstvene probleme i nutricionisti ih upućuju na ovakav koncept ishrane. Imamo ljude koji svaki dan jedu kod nas i u saradnji sa njihovim nutricionistima osmišljavamo posebna jela. Ljudi reaguju pozitivno, jer preoznaju da ovakvih mesta nema i da su potrebna.

Šta savetuješ onima koji žele da pređu na ovakav način ishrane?

Savetujem da se ne prave nagli rezovi, za početak je dovoljno ubaciti jedan obrok koji se sastoji od sirovih namirnica. Ova hrana nije bezukusna, ima tu začina, može da bude pikantno.

Postoje mnoga jela koja su ukusna. Preporuka je da se ljudi edukuju, čitaju, pronađu ono što vole. Vrlo je važno kontrolisati zdravlje.

Čak i ako neko postepeno prelazi na ovakav način ishrane važno je redovno vaditi krv i konsultovati se sa lekarom. Ja sam tako radila. Ništa nisam želela da prepustim slučaju, jer je promena radikalna. Poruka svima je da dođu i probaju, pa onda da odluče da li žele nešto postepeno ili radikalno da menjaju.

Kakvi su vam planovi za budućnost?

Imamo dosta ideja. Planiramo organizovanje radionica o pripremi zdrave hrane, maštamo o restoranu u centru grada. Cilj je da rastemo i dođemo do franšize koja bi omogućila da “Zdravo živo” ima više lokala na ključnim tačkama u gradu.

Naši domaćini su napravili meni za jedan dan. Možete probati nešto od ovoga i kod kuće. Potrebni su vam samo blender i sokovnik.

Doručak 08 h

Čia puding (čia seme, kokosovo mleko, banana, sirovi kakao, med, ovsene pahulje)

Užina 10-12 h

Smoothie “Čudna šuma” (malina, kupina, jagoda, banana)

Ručak 13 h

Raw Bolognese – spiralizirane tikvice, ćuftice (orah, peršun, beli luk, mladi luk, tamari sos, limunov sok, sušeni paradajz), sos od paradajza i bosiljka (paradajz, beli luk, so, biber, maslinovo ulje, kajenska paprika, bosiljak, origano)

Sok Đumbo (limun, đumbir, med)

Dezert 16 h

Šumski sladoled (banana, kupina, malina, borovnica, jagoda)

Večera 19 h

Potaž od avokada, spanaća i celera i salata “Baš čelik” (peršun, seme konoplje, paradajz, crveni luk, limunov sok)