Miroslav Raduljica: Maštam o road tripu

Do prošlogodišnjeg Svetskog prvenstva u Španiji, na kojem je košarkaška reprezentacija osvojila srebrnu medalju, njegov imidž u Srbiji je bio negativan. Ekipa je ostvarila neverovatan rezultat, a centar reprezentacije je postao jedan od junaka. Retko kada daje intrevjue, ne voli da se fotografiše, na prvi pogled deluje nepristupačno, a zapravo je potpuno kul lik. Strastveni je ljubitelj motora Harley Davidson i cele bajkerske estetike. Ekskluzivno za Before After Miroslav Raduljica!

Prošle godine si igrao u Kini, imao si dosta problema sa povredom, čini se da nisi dobio pravu šansu u Minesoti. Kako sada stoje stvari sa povredom?

Povreda je sasvim u redu. Desilo se ono čega sam se najviše plašio, jer je u Kini kratka sezona i sumnjao sam da, ukoliko mi se dogodi povreda, neću dobiti šansu da se oporavim koliko je potrebno. Ispostavilo se da je teža povreda, oni su to predstavili na drugi način, nismo se dobro razumeli. Otišao sam potom u Minesotu da pokušam tamo da dobijem šansu. Priča je već svima dobro poznata. Po povratku iz Amerike sam radio na saniranju povrede i usavršavanju određenih elemenata moje igre, i sada je sve ok.

Kakva su ti iskustva iz Kine?

Značilo mi je to iskustvo. Volim da upoznajem nove kulture i probam nešto novo u životu. Sa te, a i sa košarkaške strane, bilo mi je interesantno da sve to vidim. Nije bilo lako, ali ne mogu da kažem da se kajem što si otišao tamo.

Tvoja karijera je zanimljiva. Iz FMP-a u Tursku, pa pozajmice Alba, Partizan, potom Ukrajina odakle si, na iznenađenje nekih, otišao u NBA, prošle sezone Kina. Kakva su ti iskustva?

Mnogi su bili su iznenađeni mojim odlaskom u NBA, jer su znali da me potcenjuju i govore da sam propao. Propao nisam, samo sam na neki način bio van koloseka, koji su mi drugi ucrtali. Dobro je zapažanje da mi je karijera bila čudna i zanimljiva. U poslednje vreme pričam o tome da bih voleo da provedem dve sezone u istom klubu, što se nije dogodilo od odlaska iz FMP. Dešavalo se da sam menjao i dva kluba u takmičarskoj godini. Voleo bih da na kraju sezone ostavim neke stvari i ne nosim sve kofere nazad kući, to zna da nervira. Volim da menjam sredine, upoznajem nove ljude, živim u različitim zemljama, ali što se profesionalne strane tiče to je nekada jako naporno.

Gde ti je do sada u karijeri bilo najbolje?

Ne bih mogao da kažem da mi je negde bilo i košarkaški i životno baš dobro. Nekako se ne poklopi sasvim. Zanimljivo je da mi je bilo stvarno super u Ukrajini. Iako nije bio ni najbolji grad, ni najbolji tim, ali imao sam super saigrača i mog velikog priatelja Tadiju Dragićevića, sa njim je bilo mnogo lakše. Igrali smo zajedno i u Albi iz Berlina. Volim da upoznam grad u kom se nađem i ljude koji ga čine. Obožavam Istanbul, ali sa košarkaške strane nije bilo sasvim dobro, u Albi je bilo ok, volim Berlin, ali je najbolje bilo u Ukrajini.

Predstoji Evropsko prvenstvo na koje reprezentacija odlazi kao svetski vicešampion. Koliko je to opterećenje za vas i šta očekuješ na Evropskom prvenstvu, grupa je jako teška?

Znam da cela javnost priča o tome, uvek su pred takmičenja pitanja ista. Očekujem da nastavimo tamo gde smo stali na Svetskom prvenstvu. Očekujem da atmosferu i igru sa kojom smo završili Svetsko prvenstvo nadogradimo ove godine i sve će biti ok.

Koliko je na atmosferu i igru ekipe uticao selektor Saša Đorđević, čini se da je on vratio onaj kult reprezentacije koji je nedostajao?

Mislim da je on svojom harizmom i energijom uticao, i povezao sve nas koji to imamo u sebi. On je ta karika, on jeste selektor, ali ima energiju kao da je igrač. Bio je igrač, zna kako funkcionišemo i sve je dobro ispalo.

U intervjuu za srpsko izdanje magazina Esquire rekao si da si posle Svetskog prvenstva postao car, bog, legenda, a pre toga si bio istetovirani majmun i splavar. Zbog čega je postojalo nerazumevanje pre svega košarkaške javnosti prema tebi?

I ja bih to voleo da znam. Očigledno smo takav narod, očekujemo previše od sportista, mislimo da znamo sve o svemu, ulazimo u tuđe živote i onda kada to nije potrebno. Pogrešna slika o meni je stvorena zbog moje pojave, boje glasa, visine, pogleda, tetovaža, brade… Normalno je da ljudi imaju predsrasude, to je ljudski, ali smetala mi je ta nagla promena, jer može vrlo lako da se dogodi da se sve vrati na staro, ako se ne odigra dobro ili ako ljudima nešto zasmeta. Pre tog prvenstva bio sam antiheroj,  slika koja je o meni stvorena bila je pogrešna.

Da li je moguć povratak na stanje stvari pre Svetskog prvenstva, ne samo prema tebi, nego i prema ostalim igračima, u slučaju nekog neuspeha?

Da, to se događalo i ranije. Ne zbog nas samih, već zbog toga što smo mi takav narod.

Koliko se žrtvuje igrač koji igra za reprezentaciju?

Žrtvujemo dobar deo sezone i odmora koji igračima posle duge sezone znači, ali igrači dobijaju mnogo igranjem za reprezentaciju. Nosiš svoje prezime na leđima dresa i predstavljaš svoju porodicu, a napred imaš grb i predstavljaš svoju zemlju.

Kako komentarišeš uspeh ženske košarkaške reprezentacije?

Napravile su sjajan rezultat, pogotovo što su taj uspeh gradile godinama. To je ogroman uspeh.

Pratiš li ABA ligu, domaću ligu? Bio sa na finalu Kupa Radivoja Koraća u Nišu.

Bio sam na finalu Kupa da podržim te mlade momke koji su ostali u srpskim klubovima i trude se, ali slabo pratim našu košarku.

Voliš motore, Harleye, od kada je to tako? Da li se sećaš kada si prvi put video Harley Davidson?

Verovatno kad sam bio klinac, ne mogu da se setim. Oduvek mi je to bilo interesantno. Sve vezano za motor i ljude koji voze motore, a pogotovu harli bajkeri. Tata je vozio motor, ali ne preterano lud motor i ujak takođe. Slušao sam priče, i ja sam hteo da budem takav lik. Tata mi naravno nije dao da vozim… Ne znam kako sam se opredelio za harlija, verovatno gledajući filmove, Terminator i slično. Cela ta slika mi je jako interesantna i tokom godina se razvila u pravu ljubav.

Da li maštaš o nekom road tripu?

Ceo život! Od kad sam počeo da razmišljam o motorima, o tome kako bih voleo da vozim, razmišljam o road tripu. Jedan od omiljenih dokumentaraca mi je Long way round i Long way down u prvom Ewan McGregor i Charley Boorman putuju oko sveta, odnosno krenuli su na istok i obišli su celu zemljinu kuglu, a u ovom drugom su krenuli sa severa Ujedinjenog Kraljevstva do najjužnijeg dela Afrike. Stalno maštam o tome, i već godinama ne uspevam to da ostvarim. Izgleda da ću morati da sačekam da završim karijeru!

Veliki si fan Stivena Kinga, imaš i tetovažu njegove knjige. Koja ti je omiljena knjiga?

Mračna kula, to je zapravo serijal od sedam knjiga koji se zove Mračna kula.

Jesi li imao priliku da ga upoznaš?

Nažalost nisam, iako su mi to u Americi obećavali, oni mnoge stvari obećaju pa ne ispune.

Da li tvoje tetovaže imaju jaku simboliku ili si naprosto ljubitelj šaranja po telu, i pratiš tu bajkersku estetiku?

Nemaju naročito značenje, naravno neću na telo da stavim nešto samo da bih imao tetovažu, ali neku naročitu simboliku nemaju. Čak sam za dve tri tetovaže pustio mog tatoo majstora da sam odluči šta će da uradi. On je jedini tatoo majstor sa kojim sam radio, poznaje me, zna moj karakter i stvarno je napravio odličnu stvar. Naravno bez moje dozvole ne bi mogao to da radi. Napravio je dve, tri odlične slike, tako da to dovoljno govori o tome, da li imaju jako značenje.

Jel’ imaš omiljenu?

Razmišljao sam o tome, ali ne, nemam, sve su mi drage, kao deca!

Jesi li si oduvek bio viši od vršnjaka?

Jesam malo, ali ne preterano.

Da li si oduvek osećao da si telom i duhom predodređen za košarku?

Ja i dalje ne osećam da sam predodređen za košarku!  Ali bilo bi glupo da radim nešto drugo. Bilo bi besmisleno da ne iskoristim taj talenat i telo, to što su mi rodtelji ili bog dali.

Čime bi se bavio da nisi košarkaš?

Nečim što nije toliko fizički zahtevno, a donosi dovoljno novca, ne preterano mnogo, ali onako za normalan život.

Sa tvojim kako kažeš pobratimom Markom Kešeljem si pokrenuo Life Active Health Club. Kako ide biznis?

Ide dobro. Sada smo napravili saradnju sa Monumentom i od kafića koji je postojao, napravili smo ozbiljan restoran. Monument to upravo jeste, možda jedan od najozbiljnijih lanaca restorana u Srbiji. Napravili smo saradnju i naš helth club izgleda još bolje.

Šta slušaš u kolima?

Trenutno, pošto mi u kolima ne radi konekcija između auta i ajfona, slušam ROCK radio. Čini mi se da postoji od skoro, da ga nije bilo prošle godine?! Super je izbor muzike, daleko je bolji nego na bilo kojoj drugoj stanici, nekad su malo tvrđi blokovi, nekad je malo mekši rok…

Šta slušaš u avionu?

U avionu u poslednje vreme slušam audio knjige. Bio sam jako vezan za knjigu kao takvu, nikakav ajped, nista nije dolazilo u obzbir, a onda sam hteo da iskusim audioknjigu. I super mi je taj fazon! Ceo ovaj serijal Mračna kula sad slušam na engleskom. Na dugim letovima, na kratkim, kad god mogu slušam audioknjige.

Jel’ se uvek vraćaš Kingu, i koga si otkrio skoro?

Volim različite žanrove, ali Stiven King je po mom mišljenju najbolji pisac, i ta tematika mi odgovara. Volim filozofiju, istoriju, laganu literaturu. Čitam i domaću knjizevnost, recimo zanimljiv mi je Jovan Dučić.  A od filozofa Niče i Hese, dobro Niče je pretezak, tako da ipak Hese!